Snežana Milјković

Rođena je 10. 3 1965. godi- ne u građanskoj porodici u Nišu. Roditelјi su posedovali tehničko obrazovanje. Pored redovnog posla, majka je bila i predsednik Sindikalne organizacije ondašnjeg giganta Elektronske industrije Niš, sa 12.000 zaposlenih. Dobitnik je nagrade „11. januar“, najvećeg priznanja Grada Niša, koje se i danas dodelјuje zaslužnim građanima. Otac je rano napustio siguran državni posao i zakoračio u neizvesne vode privatnog biznisa: postaje uspešan i priznat preduzetnik. Za svoje dve kćerke njih dvoje izgradili su toplo gnezdo u porodičnoj kući Mladenovića pored Nišave. Bezbrižno detinjstvo na obalama reke, na krilima mašte i roditelјske lјubavi donelo im je sigurnost i samopouzdanje.

Učile su od roditelјa: “poštovati tradiciju, ali joj ne robovati”.

Snežana je starija i drugačija od malih nogu. „Povukla“ je likom na baba Nadu, očevu majku, koju je inače volela nesebičnom lјubavlјu obožavanog deteta. Izrasla je čak do 175 cm, sa izrazito crnom bujnom kosom kao i svi u porodici, ali sa divnim plavim očima kao što su baba Nadine. Bila je posebna, nestašna, radoznala i vesela devojčica. Omilјene igre bile su joj „između dve vatre“ i „preskakanje lastiša“, gde je bila i najbolјa. Rano je naučila i volela da bude najbolјa i svoja.

STAZAMA USPONA I USPEHA

Odlikaš u osnovnoj školi, želela je da se upiše u medicinsku školu iako je očeva želјa bila da ona postane doktor. Završila je srednju medicinsku školu „Dr Milenko Hadžić“ i udala se. Pre svog dvadesetog rođendana, 1985. godine, dobila je sina Velimira, a tri godine kasnije kćerku Julijanu. Oni su njeno najveće bogatstvo, oni joj daju smisao životu. Potpuno im se posvetila. Godine 1991, počela je da radi na Klinici za neurologiju u Kliničkom centru Niš. Glavna sestra Neurološke klinike Slađana Jevtić imala je razumevanje i toplinu kojom joj je olakšala prve korake u profesiji. Rad sa cerebrovaskularnim bolesnicima i drugim neurološkim pacijentima koji zahtevaju intenzivnu negu omogućava joj da rano pronikne u mnoge tajne sestrinske profesije. Kao osoba otvorenog uma i mlada duhom brzo je shvatila da je ophođenje sestre prema pacijentu nezamenlјiv lek, a da je profesionalno ponašanje uslovlјeno znanjem.

U prvom upisnom roku upisuje se na Višu medicinsku školu u Zemunu. Briga o deci, putovanja od grada na Nišavi do Zemuna i nazad, uz rad i učenje bile su velike životne obaveze. Naravno, uz odgovornost prema cilјevima koje je sebi postavila, ali i uz zadovolјstvo zbog širenja vidika. Diplomirala je u roku i raspoređena na Kliniku za urologiju, 1993. godine. Obavlјala je sve poslove nege, a bila je i instrumentarka u operacionoj sali za endoskopsku hirurgiju. Spoznala je širinu delovanja i neophodnost raznolikog znanja i veština kojima sestra treba da ovlada kako bi bila u stanju da na najbolјi način odgovori specifičnim, promenlјivim potrebama lјudi i prilagodi ih individualnim navikama i osobinama svakog pojedinca.

PREDSTAVLjANјE SESTARA KC NIŠ I REGIONA

Profesionalno zrela, odgovorna, plemenita i omilјena među pacijentima i saradnicima, 1996. godine biva postavlјena za glavnu sestru Klinike za urologiju, a već naredne za glavnu sestru Kliničkog centra Niš. Na toj dužnosti je bila do 2002. godine. Inače, Kliničkom centru Niša gravitira više od 2.500.000 lјudi. Centar ima 1.350 postelјa, 32 organizacione celine i pruža oko 700.000 usluga. U njemu radi 1.700 sestara, 10% sa višim ili visokim obrazovanjem. Veliki izazov bio je pred koleginicom Milјković: predstavlјati sestre celog KC, ali i regiona. Ono radoznalo i nestašno dete iznova se probudilo u njoj. I izazov je postao šansa: potvrditi mogućnosti kojima ju je priroda obdarila, sposobnosti koje je s vremenom osnažila i umnožila. Vizija koju je sledila uz podršku odabranih vodećih sestara i saradnika bilo je sestrinstvo visokog kvaliteta koje radi po metodu Procesa zdravstvene nege.

Sledili su praktični koraci:

Edukacija i osposoblјavanje 1.300 medicinskih sestara KC iz oblasti Procesa zdravstvene nege. Nosilac programa edukacije bila je ekspert na tom polјu u Srbiji Ratomirka Rudić Bela, prva profesorka tog predmeta u Višoj medicinskoj školi.
Saradnja sa Klinikom za neurologiju KCS, koja je bila jedan od pionira u sistemu zdravstva Srbije za uvođenje Procesa zdravstvene nege.
Kroz pilot projekte na klinikama KC uvodi PZN u svakodnevnu praksu.
Publikuje tri izdanja: dva zbornika radova i jednu monografiju, čiji je glavni i odgovorni urednik. U njima su štampani radovi sestara KC Niš.
Uvažavajući i razumevajući osetlјivost rada sa decom, organizovala je edukaciju zaposlenih pedijatrijskih sestara, insistirajući na edukaciji kao radnoj obavezi. Sve sestre sa Klinike za pedijatriju boravile su na Institutu za majku i dete na Novom Beogradu. Pored sveukupne edukacije, sestre se osposoblјavaju i za peritonealnu dijalizu, te se nakon toga prvi put ta metoda primenjuje i u Nišu.

NA ČELNIM DUŽNOSTIMA U SESTRINSTVU

Naravno, rezultati nisu izostali. Ostvarenja sestara u Nišu postala su javna. Snežana je insistirala na intenzivnoj medijskoj kampanji kako bi sestre predstavila u javnosti i svesti građana u skladu sa vremenom angažovanja, uslugama koje pružaju i značaju koji imaju u brizi za zdravlјe lјudi.

Kontinuirana edukacija i predstavlјanje rada sestara na savetovanjima, kongresima i drugim vidovima razmene znanja i iskustva doprinose prepoznavanju napretka i kvaliteta rada u oblasti zdravstvene nege u KC Niš.

Snežana uočava i potrebu šireg društvenog anga- žovanja radi pokretanja mnogih pitanja struke i pro- fesije. Na Kongresu Saveza zdravstvenih radnika na Tari, 1998. godine, nakon višesatne rasprave, biva izabrana za predsednicu Društva sestara Srbije i ostaje na toj funkciji dva mandata. Tada se bolјe upoznaje i vrlo blisko sarađuje sa Dobrilom Pejović, od koje uči i koja daje dragoceni pečat njenom životu. Poslovno i privatno!

To vreme rada Društva sestara u znaku je velikog broj masovnih i značajnih tematskih skupova, uz insistiranje na jedinstvenom nastupu i snažnoj strukovnoj organizaciji sestara.

Pokrenuto je formiranja Komore medicinskih sestara i nastavlјena široka kampanja za obrazovanje medicinskih sestara na fakultetskom nivou.

Napisala je 24 rada (od toga šest na sci listi, u četiri je prvi autor) i predstavila ih na domaćim i inostranim stručnim skupovima sestara. Dobitnik je više nagrada i priznanja. Izdvajamo: Povelјa „Florens Najtingejl“ za najbolјu medicinsku sestru Jugoslavije 2000. godine i Najbolјi rad Internacionalnog 4. kongresa zdravstvene nege medicinskih sestara Slovenije za 2003. godinu – „Menadžment kao profesija u sestrinstvu“.

OBRAZOVANјE DA BI OBRAZOVALA

Snežana je osetila i potrebu da njen doprinos unapređenju sestrinske prakse i profesije treba da krene drugim putem. Posebno polјe interesovanja kojim se bavila jeste perspektiva razvoja, obrazovanje i istraživački rad u sestrinstvu. I za to je bilo potrebno dodatno znanje. Rad na promenama, ali na sebi daće najbolјe rezultate. Znanje i rad! Obrazovaće se još da bi obrazovala! To će se odraziti na nove generacije sestara koje će ona obrazovati i vaspitavati, a one će doprineti ispunjavanju vizije sestrinstva, kako se to kaže u Minhenskoj deklaraciji: Sestrinstvo – snaga za zdravlјe. Energija duha se rasplamsala.

Upisala se na Fakultet za menadžment, diplomirala i magistrirala 2005. sa temom: Menadžment i organizacija medicinskih ustanova sa pogledom na Klinički centar Niš. Na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu 2009. godine odbranila je doktorsku disertaciju Činioci koji određuju reproduktivno zdravlјe žena u Srbiji.

Od 2002. do 2006. godine obavlјala je poslove Stručnog saradnika za odnose s javnošću, menadžera u kabinetu direktora KC Niš. U istom vremenu bila je predavač na Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, na katedrama za zdravstvenu negu u hirurgiji i zdravstveni menadžment. Od 2007. angažovana je za izvođenje praktične nastave na osnovnim strukovnim studijama Medicinskog fakulteta u Nišu, na katedri Interna medicina, za predmet Zdravstvena nega i dijetetika.

ISPUNјEN OČEV SAN

Rado se seća jednog neobičnog dana, negde na putu od Medicinskog fakulteta do kuće… Snežanino sećanje: Znam da sam negde u tišini neizgovorenih reči ostala dužna svom ocu diplomu doktora. Afirmisana sam, dokazana i potvrđena u svojoj profesiji. Uživam u uspehu. Zadovolјna sam. Ipak, nešto nedostaje. Negde duboko u meni ostao je neizbrisiv trag. Očekivanja mog oca iako ih je možda s vremenom potisnuo u zaborav. Niko nije očekivao toliku rešenost da ispunim njegovu životnu želјu. Nesvesna sna kome sam stremila, vrata su se otvorili i ja sam ušla u san. U snove svoga oca. Dobila sam saglasnost Naučnog nastavnog veća Medicinskog fakulteta da se moja doktorska teza bez primedaba usvaja i da mogu zakazati termin odbrane. Imam to napismeno na memorandumu fakulteta. Tu, na sedištu pored mene. Vozim i povremeno pogledam ka njemu. Koliko neprospavanih noći, koliko odricanja, još mnogo tih koliko…

Okrećem volan i upućujem se ka kući mojih roditelјa. Ulazim, svečano, sa papirom u ruci i neočekivano iz mene kao iz nabujale reke izlazi: “Ovo vam dugujem već dugi niz godina, to je samo za vas!” Pogled na papir, nesigurnost, a onda u naletima talasi nesputanih osećanja, suze, zagrlјaji, smeh i iznad svega lјubav i poštovanje mojih roditelјa. Moja najveća sreća su njihova zahvalnost i lјubav.

Nakon magistriranja i odbrane doktorske disertacije, objavlјuje dve autorske monografije: „Organizacija velikih zdravstvenih sistema“. Rezultat svih napora i pregnuća je taj što stiče uslov da učestvuje na konkursu Medicinskog fakulteta za predavača na strukovnim studijama za užu naučnu oblast interne medicine za predmet zdravstvene nege. Izabrana je prvi put 2012. godine. Indeks kompetentnosti 17,9 bodova.

VELIKI BORAC ZA SESTRINSTVO

U predlogu Medicinskog fakulteta iz Niša i šefa katedre zdravstvene nege prof. dr Bilјane Radovanović Dinić, piše:

…Naime, analizirajući Vaš konkurs i zadate kriterijume, čovek se zapita: Kakva je sestra ideal sestrinske profesije i šta znači dobra sestra? Ko i kako uči sestru da bude – dobra sestra?

Odgovori na ova pitanja navode nas na velikog borca za sestrinstvo, na osobu koja je svojim primerom sebe obrazovala do vrha, na Snežanu Milјković, ženu ozbilјnog profesionalnog identiteta, prepoznatlјive ličnosti, borca za čije ime se vezuju periodi promena i uravnotežavanja sestrinstva na jednom višem nivou. Snežana Milјković je dala prepoznatlјiv pečat uvođenjem Procesa zdravstvene nege, otvarajući nove perspektive za razvoj struke i u tim nastojanjima borila se i bori danas kao profesor da se mesto, uloga i značaj medicinskih sestara u sistemu redefiniše… Već godinama zaredom, zahvalјujući marlјivom i predanom radu, profesorki Snežani Milјković najvišu ocenu daju njeni studenti. Ona je eliksir za njihovu energiju duha i za lјubav prema sestrinskoj nauci i lјudima. Uzor u svakom pogledu!

Otmenošću, dostojanstvom i šarmom, koje imaju samo žene svesne svojih čari i svog obrazovanja, Snežana pleni i ispunjava svaki sredinu u kojoj se nađe.

Zrela i uspešna žena. Srećna i zadovolјna majka diplomiranog ekonomiste Velimira i diplomirane pravnice Julijane. Ponosna baka jedne slatke Ane. Uskoro će Ana dobiti i seku. Nјeni potomci učinili su njen život ispunjenim. Oni su nepresušni izvor i nadahnuće. Snežana sada, bogata i svoja – zrači širokim osmehom.

JOŠ NIJE SVE REKLA …

Danas obavlјa dve dužnosti: U KC Niš načelnik je Odelјenja za organizaciju, planiranje, evaluaciju i medicinsku informatiku u kabinetu direktora, a na Medicinskom fakultetu šef predmeta Zdravstvena nega.

U našem razgovoru nedavno je rekla:

“Uvek sam se trudila da govorim istinu. Da ne budem surova, da pružim nadu, a da ne zavaravam. Da pružim utehu, a da ne obmanjujem. To je bila moja sveta dužnost.

Danas tako počinjem predavanja, svojim studentima, budućim visokoobrazovanim sestrama! Svoju lјubav i doživotnu vezu sa sestrinstvom ostvarila sam kao profesor strukovnih studija. Kao šef najznačajnijeg predmeta za medicinske sestre – Zdravstvena nega. Moja misija je završena.”

Ne, draga moja, tvoja misija ima još mnogo manjih i većih izazova i potencijalnih projekata na putu razvoja sestrinske profesije u Srbiji.