Rođena 1951.god. u Žitnom Potoku, u dolini između Radan planine i Pasjače, u blizu Prokuplјa.
Otac Dušan je bio građevinski radnik u Beogradu, a majka Jelena, je živela sa svekrom i svekrvom u bogatom porodičnom domaćinstvu Đorđevića. Najstarija Milijana i još dve ćerke odrasle su s radostima života pored seoskog potoka, domaćih životinja,u punoj slobodi raskošne prirode.Kao male učestvovale su uživajući u dečijim danima, okružene svim poslovima u domaćinstvu.
Kada je krenula u školu i naučila da čita s nestrplјenjem je očekivala poštara koji je donosio novine. .Deda Manojlo je bio pretplaćen na„Politiku“, a ona je četvrtkom imala. Dodatak za decu. Sakupilo bi se maleno društvo ispod široke krošnje duda i ona im je čitala tekstove o dečjim dogodovštinama i snovima..
Učitelјica Milјa Ivanović, šarmantna predratna gospođa, široko obrazovana i mila, oblikovala je njen književni ukus. Školska biblioteka je bila riznica koju je znatiželјno otkrivala, kasnije i privatna biblioteka učitelјice Milјe.
Poslednja tri razreda osnovne škole završava na Novom Beogradu. Živela je kod strica i strine.To je bio period prilagođavanja, na novu školu, novo okruženje, nov način života i sticanja novih prijatelјa.Nije bilo lako.
Srednju medicinsku upisuje zato što će tamo ići sa drugaricom iz zgrade, u Zemunu gde su se u međuvremenu preselili. Bila je među najbolјim učenicama. Razredna Olivera Miškovska, profesor ruskog jezika, bila je i nastavnik, i vaspitač, i majka.
” S poštovanjem pamtim praktične vežbe u Bolnici „Dr Dragiša Mišović“, gde su nam koleginice omogućavale da samostalno obavlјamo intervencije na odelјenju hirurgije.
Sećam se i ondašnjih vežbi na Neuropsihijatrijskoj klinici i nekoliko mladih pacijentkinja koje su bile nepokretne i imale velike rane od ležanja, a bile tako pametne i lepe, neprijatno i bolno. „Nikada neću raditi ovde“; govorila je Milijana.
Sa setom se seća društva iz škole, odlazaka na praksu, pa švercovanja u troli da bi bilo novca za druge potrebe, nastave i posle nastave pa brzo na zemunsko groblјe,pa pešaka na Gardoš, i sve do dunavskog keja. A onda ne uverlјiva priča za strica i strinu, produženi časovi u školi…
Porodica je ponovo bila na okupu 1969.godine, kada su kupili kuću u Zemunu. Samo je otac radio. Majka je bila izvanredna domaćica i kreativni stvaralac:šila je,i štrikala, te je s malo napora obezbeđivala garderobu za svoje ćerke., i s malo novca uspevala da u bašti, pored raskošnog cveća uzgaja i voće i povrće za svoju porodicu.
Nakon dobijanja diplome, nije bilo dileme. Što pre naći posao.Prvi konkurs koji se tih dana pojavio u njenoj omilјenoj „Politici“odnosio se za Neuropsihijatrijsku kliniku.
Sudbina je umešala prste.Slede probni rad, pripravnički staž. U to vreme radila je na svim odelјenjima na Klinici. Prijemom u stalni radni odnos.1970. godine raspoređuje se na „D“ odelјenje.
A stalni radni odnos pruža novu šansu za ostvarenje njenih planova i ambicija.
Uz rad završava Višu medicinsku školu u Beogradu, 1980.godine, a nakon toga je raspoređena na poslove i zadatke u neuroimunološkoj laboratoriji,sa delimičnim angažovanjem na odelјenju.Na Fakultetetu organizacionih nauka diplomirala je 1996.godine u Beogradu..
Društvene aktivnosti za osobu kakva je Milijana su se podrazumevale, za početak bila je predsednik Omladinske organizacije na klinici i u rukovodstvu Ferijalnog saveza Srbije. Organizovala je mnoge priredbe s recitalima na Klinici,kao i putovanja za svoje koleginice, kurseve engleskog jezika za sestre i mnogo toga još.
Na jednom od tih putovanja u Baškim Vodama upoznala je Sašu. Ljubav na prvi pogled,:tamo su hteli i da se venčaju, ali se isprečila administracija: nisu imali potrebna dokumeta, pa su morali da čekaju povratak u Beograd. Decu su čekali sedam godina, a onda božji blaslov, dobili su Sanju, kasnije i Natašu.
Sreća je potpuna!
.Danas su to dve mlade, pametne i prelepe dame, Fakultetski obrazovane uspešne u svojim profesijama. Vaspitavane po uzoru na svoje roditelјe . Nјihov ponos.
Porodica je Milijani predstavlјala i predstavlјa oazu mira i lјubavi, glavni oslonac i podrška za sve što je radila za sestrinstvo Srbije, a ona je uvek bila tu kad je njima bila potrebna.
Milijana je za glavnu setru Ambulantno-polikliničkog odelјenja Instituta za neurologiju izabrana 1984.godine, a na mesto glavne sestre Instituta za neurologiju KCS postavlјena je a 1994. godine.
Uvek je „isterivala“ pravdu, tražila promene, pobolјšanja uslova rada i nije se štedela. Tokom dugogodišnjeg rada, radi na ličnom usavršavanju a značajan doprinos dala je unapređenju struke, i promociji svoje ustanove i njenih sestara. Uvodi novine u sestrinskom radu i svoje znanje nesebično prenosi na kolektiv.
Poseduje lјubav i poštovanje prema saradnicima i struci, upornošću i podrškom, podstiče mlade sestre da se usavršavaju i dalјe obrazuju. Da je slede.
Milijana je optimista , entuzijasta, profesionalac, spremna da razume, posavetuje i pomogne svojim saradnicima.Zna da prepozna kvalitet pojedinca, uspeva da uoči njihove skrivene sposobnosti, da ih podrži i podstakne. Rezultat je zajedničko zadovolјsto .
Na klinici za Neurologiju uz podršku rukovodstva sa svojim sestrama uvodila je novine i promene o kojima je saznanja sticala u saradnji sa sestrama sveta i Srbije.
U analima sestrinstva KCS ostaće zapisane mnoge akcije koje je pokrenula, dajući im prepoznatlјiv lični pečat.
„ Školu zdravstvene nege“ za medicinske sestre Instituta za neorologiju u saradnji sa profesorima Medicinskog fakulteta i Više medicinske škole organizovala je 1996.godine,s cilјem pružanja znanja i osposoblјavanja medicinskih sestara za primenu metode procesa zdravsrvene nege kod bolesnika s neurološkim obolјenjima, uticaj odgovornosti za pravilnu primenu ove metode,uticaj na razvijanje saradničkih odnosa i etičkog ponašanja prema pacijentu.
Organizator je jednomesečnog seminara „ Tajne uspešne komunikacije“ za medicinske sestre Kliničkog centra, održanog aprila 1998. godine
Milijana je uperiodu od 1993-1995.god. bila angažovana na Višoj medicinskoj školi kao nastavnik praktične nastave. Kao dugogodišnji saradnik na Visokoj strukovnoj školi u Zemunu, jedan je od autora knjige „ Zdravstvena nega u neurologiji“objavlјene 2002. godine koja je prihvaćena kao udžbenik za studente Visoke strukovne škole.
Kao istaknuti predstavnik neurologije izabrana je za Predsednika Sekcije medicinskih sestara-tehničara u neurologiji od njenog osnivanja 1991.godine u okviru Saveza zdravstvenih radnika Srbije, i tu dužnost obavlјa sve do 1996. godine.
U periodu od 1996 do 2000. godine bila je predsednika Društva medicinskih sestara-tehničara Srbije pri Savezu zdravstvenih radnika Srbije, U istom periodu je glavni i odgovorni urednik časopisa „Sestrinsko ogledalo“
Milijana je organizovala i boravak medicinskih sestara En Skot, glavne sestre i Alison Stivens, sa oksford klinike za neurologiju“Retklif“ na Institutu za neurologiju i na Susretima zdravstvenih radnika Jugoslavije u Budvi 1996.godine.
Bila je jedana od članova delegacije medicinskih sestara Jugoslavije na 21 Kongresu medicinskih sestara sveta u Vankuveru, juna 1997. godine kada je naša zemlјa primlјena u članstvo ICN.
Realizovala je boravak Margaret Wallase, konsultanta za profesionalne standarde i razvoj UK u Beogradu i Herceg Novom na kongresu sestara Jugoslavije, 1997 i 1998.godine, posle uspostavlјanja kontakta putem pisama.
U tom periodu je član Savezne komisije za zdravstvenu negu pri Saveznom ministarstvu zdravlјa. Sa još devet medicinskih sestara iz Srbije i Crne Gore boravila je u Mariboru, u Kolaborativnom centru SZO, kako bi se edukovala za sprovođenje Lemon programa na našim prostorima, organizaciju je realizovala SZO,kancelarija u Beogradu.
Jedan je od priređivača prvog izdanja knjige„ Osnovni principi sestrinske nege“, Virdžinije Henderson, naj značajnije knjige napisane o sestrinstvu u XX veku.
Organizovala je i učestvovala u velikom broju stručnih skupova i edukativnih seminara : Kvalitet zdravstvene zaštite, Dokumentacija u zdravstvenoj nezi, Pravo i procedure Evropske unije, Menadžmen tlјudskih resursa u zdravstvu- unapređenje rada medicinskih sestara , Evropska konferencijao palijativnom zbrinjavanju, Sestrinski menadžment, Kvalitet zdravstvene nege i bezbednost pacijenata, samo su neke od tema skupova na kojima je aktivno učestvovala.u zemlјi. Pored edukacije u zemlјi, Milijana je učestvovala i izlagala na prestižnim skupovima u inostranstvu:od Bleda, Slovenija, 2005, Budimpešte, Mađarska, 2005,Atlante, SAD, 2006.,Jerusalima 2008., Toronta 2009. Kanada , do Maribora, 2010. Slovenija.
Od oktobra 2002.godine Milijana je član Radne grupe za zdravstvenu negu pri Ministarstvu zdravlјa RepublikeSrbije, a na njenom čelu bila je od 2005, godine.
Od aprila 2006.godine angažovana je godinu dana u Ministarstvu zdravlјa sa punim radnim vremenom na radnom mestu Savetnika ministra za sestrinska pitanja. Prva sestra u Ministarstvu zdravlјa u Republici Srbiji sa punim radnim vremenom.
Zalagala se za regulisanje sestrinske profesije, od organizaceje sestrinske službe, delokruga rada, do položaja sestara u društvu.
Učesnik u projektu Ministarstva zdravlјa „ Pružanje unaprđenih usluga na lokalnom nivou“ (DILS), tokom 2010. godine. Učestvovala je u priređivanju mnogih dokumenata i preporuka SZO, ICN i Evropskog foruma sestara i babica.
Milijana je Nacionalni kordinator za saradnju sa SZO u oblasti sestrinstva od 2006. godine.
Moje prijatelјstvo s Milijanom je višedecenijsko: od otvaranja Poliklinike KCS gde smo zajedno radile. Spojilo nas je slično profesionalno razmišlјanje a moguće i mesta rođenja, blizina Prokuplјa. Sećam se predavanja nekih devedesetih godina,kada je bila retkost da nam gostuju sestre iz inostranstva. Tada nam je u poseti bila sestra ne sećam se njenog imena ali se sećam njenih titula: dr. specijalista. Tema predavanja„ Nega dekubitalnih rana“.
Predavanje je održano u punom amfiteatru Urgentnog centra. Neka od koeginica je prokomentarisala :„ došla je iz belog sveta da nam priča o dekubitu, pa mi ga takoreći i nemamo“. Razmišlјam, nemamo,jer ne vodimo evidenciju, nemamo statističke podatke, a istraživanje niko i ne radi. Zato je dekubit retkost kod nas.Bila sam zadivlјena, da slušam sestru sa doktorskom titulom specijalistu za negovanje dekubitalnih rana,i tužna našom pozicijom.
S Milijanom sam rauzgovarala o predavanju, nivoima obrazovanja sestara u toj zemlјi, kao i sestrinsom komentaru. Odgovorila je samouvereno “da, draga moja moramo mnogo da radimo, da bi smo bar malkice krenule napred. Mnogo kasnimo“
I radile smo, dok se Milijana svom snagom zalagala za promene u sestrinstvu Srbije mi smo je pratile i podržavale.
Za svoj rad i doprinos sestrinstvu dobitnik je više nagrada i drugih priznanja: od Povelјe Saveza zdravstvenih radnika Beograda 1997.god. Povelјe Saveza zdravstvenih radnika Srbije, Sekcije medicine rada 1999, Pohvalnice Udruženja medicinskih sestara-tehničara i babica Republike Makedonije 2005, Zahvalnnice UMST KCS Sestrinstvo 2014.
Dobitnik je nagrade za životno delo „Milena Tijanić“ za poseban doprinos u razvoju i obrazovanju sestara u 2014.godini.
Sasvim je jasno, a opet treba naglasiti, izuzetan talenat i lјubav za profesiju sestre koju Milijana Matijević poseduje, koji ju je vodio ka višedecenijskom radu na usavršavanju profesije medicinske sestre, posebno u neurologiji sa svim aspektima koje život i sstruka nameću, prateći i primenjujući najsavremenije promene u profesiji u svetu.
U penziju je otišla septembra 2014.godine ali ne i iz našeg sestrinstva. Talentovana, senzibilna i lepog stila izražavanja, s naglašenim darom za pisanje, stalni je saradnik časopisa „Sestrinstvo“. Tvorac rubrike “Međunarodna iskustva” i “Znamenite sestre našeg vremena”.
Uživa, u penzionerskim danima sa porodicom. Tu je za njih koliko im je potrebna, i konačno ima dovolјno vremena, za svoju dušu, da najzad ispuni svoju strast za čitanjem. Srećna je što ima vremena, da u proleće uživa u procvetalom đurđevku, u njenoj bašti, i miriše ruže raskošnih boja.
Draga Milijana uživaj u plodovima svog rada ! Srećna nam bila !