Evica Vulić

Težak period u ličnom ali i profesionalnom životu proživljava sa bolešću i gubitkom starijeg brata 1993.godine. Nenadoknadiv gubitak, nemoć da se promeni sudbina, ali iskustvo koje  razvija poseban senzibilitet za ljudske  probleme i nedaće i budi želju da se razume  i pomogne.

Ali život teče dalje, sinovi rastu i nižu se događaji koje  to odrastanje prate…

Radeći na odeljenju i u strukovnoj asocijaciji sa predanom upornošću nastoji sestrinsku profesiju predstaviti u najboljem svetlu i 1997. godine biva izabrana za  predsednicu Saveza zdravstvenih radnika grada Sombora. U tom periodu intenzivira se rad gradskog Saveza učešćem i sestara na Somborskim medicinskim danima, ne više kao statista i lepih evidentičara, nego paralelnim sesijama sa prezentacijom sestrinskih radova.  Izazov je bila kompletna organizacija od kulturnog programa, tehničke podrške i stučnih radova a mogla je biti  ostvarena samo sa dobrim timom saradnika jednako spremnim da dokažu  kvalitet i postignu zajednički cilj. Evica je koordinisala aktivnosti  a satisfakcija za sav uložen trud, brigu, snalaženje   prilikom realizacije skupa, je sa pomalo čuđenjem izrečena konstatacija naših saradnika…”sestre su odlično organizovane, bolje nego mi…” Još jedan dokaz svestranosti, sposobnosti  i dobre organizacije. Sestre postaju  članovi delegacije u  poseti  bolnicama u  Mađarskoj,  nastavlja se sa tradicionalnim susretima  sa kolegama  iz Aranđelovca.  Aktivira se rad sekcija  i sestre se intenzivnije  uključuju u pisanje stručnih radova i učešće na stručnim skupovima.  Vršeći i funkciju Predsednice Opštinskog Saveza povezuje se sa drugim asocijacijama a  ta razmena iskustava doprinosi boljoj informisanosti  sestara i otvara mogućnost  većeg angažovanja i zalaganja za  prava iz  radnog odnosa.  Vodeći Opštinski Savez zdravstvenih radnika koji je imao 850 članova , Evica je okupila odličan tim saradnika, stvorila su se divna  prijateljstva koja traju  i danas bez obzira na koje strane sveta  su mnogi   otišli.

Dobro razumevanje i saradnja sa glavnom sestrom Očne klinike u Beogradu Marijom Janjić, iznedrilo je nova poznanstva  sa koleginicama  Milijanom Matijević, Dobrilom Pejović, Dragicom Bulatović, Zoricom Milošević,  i mnogim drugima,  svaki povratak sa sastanka u Beogradu bio je nadahnut  entuzijazmom da se za sestrinstvo nešto radi, pokušava pomeriti na bolje. Taj entuzijazam Evica je prenosila na svoje saradnike  u Somboru, svi su bili ponosni na uključenost u pripremi Delokruga rada sestara u oftalmologiji. Kroz rad  na Delokrugu rada upoznaje doajene sestrinstva Vericu Ćorluku, Zoru Petrović, organizuje seminar u Somboru na kom je prezentovan Proces zdravstvene nege koji sa mnogo truda i još više otpora pokušava uvesti u bolnici. Redovno učešće u  radu i prisustvo sednicama oftalmološke sekcije u Beogradu, uspostavljanje  dobrih odnosa sa koleginicama koje rade u službi oftalmologije širom zemlje, dovelo je do formiranja Društva oftalmoloških sestara  2005.godine čiju je osnivačku Skupštinu vodila Dobrila Pejović, Marija Janjić izabrana za predsednicu  a Evica Vulić za potpredsednicu. Bio je to  nastavak   lepe saradnje, usavršavanje u struci. Česti sustreti na sastancima Društva dovode do  bližeg povezivanje na profesionalnom nivou sa koleginicama iz drugih sredina, razmenu iskustava i usvajanje novih znanja i principa u radu  a zahvaljujući   Evicinoj upornosti i autoritetu i primenu u praksi Procesa zdravstvene nege na Očnom odeljenju bolnice u Somboru.  Uvođenje kontrole kvaliteta rada  u zdravstvenim ustanovama potvrdilo je ispravnost stremljenja ka  primeni novih principa u radu setara i primeni sestrinske dokumentacije.

2005. godine postaje član IO Saveza zdravstvenih radnika Vojvodine. Aktivno učešće u radu Saveza zdravstvenih radnika Vojvodine dovelo je do izbora na mesto Predsednice asocijacije 2006.godine. Sa puno truda, rada i energije, neprestano  “na točkovima”  nastoji podići ugled asocijacije radeći na njenom razvoju, osavremenjivanju i boljem povezivanju članstva. Zahvaljujući organizatorskim sposobnostima, prepoznajući  potencijale saradnika,  stvara  uspešan tim  sa kojim  efikasno realizuje  planirane aktivnosti  tako da SZRV postaje respektabilna  asocijacija u okviru zdravstvene struke.  Predstavljajući najbrojniju asocijaciju zdravstvenih radnika u Vojvodini učestvuje u radu Radne grupe za zdravstvenu negu, kasnije Republičke stručne komisije za zdravstvenu negu,  upoznaje vrsne koleginice i negujući dobru saradnju sa njima nastoji biti u toku svih novina  u sestrinstvu i primeniti ih u svom okruženju.

Prateći  jasno definisanu  misiju, viziju  i ciljeve pod Evicinim rukovodstvom  Savez  razvija  dobru saradnju sa kolegama iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Makedonije, Mađarske.

Dobra saradnja  sa   “Sestrinstvom”, asocijacijom  sestara  Kliničkog centra Srbije  i aktivno učešće na njihovim skupovima iznedrilo je odnose međusobnog poštovanja i uvažavanja bez obzira na nijanse različitog  pristupa u viđenju  organizacije zdravstvene struke i sestrinstva. 2004. godine izazivali su nevericu i čuđenje sati i dani koje je Evica provodila u gradskom Arhivu istražujući i  prikupljajući  dokumentaciju  za učešće na Prvom Kongresu o Istorijatu sestrinstva   u Srbiji  gde je prezentovala “ Istorijat sestrinstva u Somboru” a sada   je to trajni dokument razvoja sestrinstva i babištva  u ovim krajevima zahvaljujući njenoj istrajnosti i upornosti. Kao i  istraživanje o bezbednosti sestara  na radu čiji se rezultati često navode kao dokaz opterećenosti sestara.

Uspostavljanju uspešne saradnje sa Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo  doprinosi saradnja koju je Evica imala sa Rankom Ješić  koja je u to vreme  bila pomoćnik  pokrajinskog sekretara. Kroz učešće članova Saveza  u  ekipama Bazara zdravlja  stvorila se kohezija  dobrovoljnog rada u humanitarnim akcijama i druženja  zdravstvenih radnika  širom Vojvodine.  Taj zamah  pozitivne energije doprinosi ekspanziji u radu Saveza  kroz pokroviteljstvo Pokrajinkog sekretarijata  na stručnim skupovima, obezbeđivanjem opreme za rad, otvaranjem škole računara i engleskog jezika za sestre. Studijsko putovanje u Mađarsku i poseta Fakultetu zdravstvenih i društvenih nauka i Univerzitetskom kliničkom centru u Segedinu nastavilo se saradnjom sa Komorom zdravstvenih radnika Mađarske kroz uzajamnu razmenu predavača na stručnim skupovima.

Uvek otvorena za novine u sestrinstvu svaku  i privatnu posetu inostranstvu koristi da obiđe  i vidi kako je organizovana i funkcioniše sestrinska služba  u Švajcarskoj, Nemačkoj, Italiji.

Profesionalna, principijelna i pragmatična a iznad svega vredna,  sa posebnim osećajem za ljudske potrebe i brige 2009.godine je izabrana za  glavnu sestru  Bolnice u Somboru.  Zalažući se za bolji status  sestrinstva  uvodi novine u organizaciju  rada sestara sa posebnim osvrtom na dokumentovanje sestrinskig rada. Formira Tim za zdravstvenu negu, koordinira programe edukacije i uvek je spremna pomoći i saslušati probleme, predloge, ideje svih koji joj se obrate, a bilo ih je mnogo.

No nije sve uvek išlo ni jednostavno ni glatko, trebalo je mnogo truda , taktičnosti  da bi se napravio pomak u sestrinskom radu.

2013. godine postavljena je za Koordinatora za zdravstvenu negu u Opštoj bolnici, radi na edukaciji sestara i usavršavanju sestrinske prakse. Ogroman trud i rad uložila je u periodu akreditacije Bolnice kao zamenik koordinatora.

Imenovanje za glavnu sestru neurologije 2015.godine je bio izazov da li se  nešto može promeniti, popraviti, poboljšati? Rezultati nakon 18 meseci rada pokazuju da može, uz upornost, korektan odnos prema saradnicima, autoritet i dignitet.

A sve su to osobine koje sestra Evica ima i zbog kojih je cenjena u uvažavana među saradnicima.

Pun i bogat radni vek koji se polako bliži svom kraju, ispunjen ljubavlju porodice, supruga Dušana, sinova Rastka i Uroša, potkrepljen mišljenjem kolega i prijatelja koji smatraju da je Evica prava osoba da dobije  priznaje za sestrinski rad.