Ovogodišnji laureati su Žana Đurić, glavna sestra Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, i Lela Kocić, odgovorna sestra Odeljenja za dijabetes Klinike za endokrinologiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš
• Uloga sestre je nezamenljiva i roboti je nikada neće zameniti
Datum za pamćenje i nezaborav. Dvadeset trećeg septembra, u velikoj sali Narodne biblioteke Srbije, održana je svečana akademija povodom dodele jubilarne nagrade „Dobrila Pejović“.
Navršila se decenija od ustanovljenja i dodele prvog priznanja s imenom sestre Dobrile, prve glavne sestre Kliničkog centra Srbije. Odluka je doneta na Petom kongresu medicinskih sestara i tehničara posvećenom istorijatu sestrinstva u Srbiji 2015. godine, na predlog medicinske sestre Ljubene Paunović, potkrepljen nizom argumenata.
Tako je počelo. Dodeljena je prva nagrada, a zatim su sledile po dve svake godine: jednoj medicinskoj sestri iz matične kuće Udruženja „Sestrinstvo“, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, a drugoj iz zdravstvenih ustanova naše države, uz dva izuzetka: godine 2020. nagrada nije dodeljena zbog pošasti zvane pandemija kovida-19, a 2018. godine, spisku slavodobitnika pridružio se i uzoran kolektiv novosadskih sestara. Ukupno – 23 dobitnika.
Zajednička nit im je da su ostvarili izuzet- ne „rezultate u razvoju i unapređenju sestrinske i babičke profesije… da su svojim delovanjem kroz čitav radni vek značajno i na osoban način doprinosile negovanju i razvoju svoje struke i njenih temeljnih vrednosti…“. Rečju: uzori našeg vremena.
Jedanaest godina kasnije, ponovo je na istom mestu sestre i zvanice okupila dodela jubilarne, desete po redu nagrade „Dobrila Pejović“. Tradicionalno, svečana akademija, kroz čiji je program učesnike vodila Katarina Stokuća, sestra s Klinike za bolesti digestivnog sistema, započela je sestrinskom himnom – pesmom „Sestra“. Zatim su se, u slavljeničkoj atmosferi, smenjivali govornici koji su biranim rečima kazivali o jubileju, nagradi, njenom imenu, nekadašnjim i ovogodišnjim laure- atima, knjizi s njihovim biogra- fijama, sestrinskoj profesiji…
Uz reči dobrodošlice brojnim gostima, svečani skup je otvorila Silvana Radošević, predsednica Udruženja medicinskih sestara/tehničara Kliničkog centra Srbije „Sestrinstvo“. Svečanoj akademiji prisustvovali su dosadašnji dobitnici prestižne nagrade, predstavnici državnih, obrazovnih i zdravstvenih institucija, Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije, Sindikata, sestrinskih udruženja, medija…
Mirjana Pribićević, ŽanaĐurić, Lela Kocić i Silvana Radošević
One su izrazile ponos zbog nagrade koja nosi ime sestre koja im je bila istinski uzor i rekle da je doživljavaju kao krunu svoje životne posveće- nosti sestrinskoj profesiji. Nagrade su im uručile Silvana Radošević, predsednica Udruženja „Sestrinstvo“, i Mirjana Pribićević, glavna sestra UKCS-a.
Medicinske sestre su ne samo stub zdravstvenog sistema već i celog društva, a njihove se ulo- ge ne mogu pobrojati, naglasio je Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja za javno zdravlje, podsećajući da su one čuvari ljudskih života i nezamenljivi članovi zdravstvenih timova. Njihov će se položaj stalno poboljšavati, a zbog prirode posla, humanosti i empatije roboti nikada neće moći da ih zamene.
Ovogodišnji laureati jubilarne nagrade „Dobrila Pejović“ su Žana Đurić, glavna sestra Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, i Lela Kocić, odgovorna sestra Odeljenja za dijabetes Klinike za endokrinologiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš.
O životnom putu dobitnica priznanja, njihovom školovanju, dužnostima koje su obavljale, postignućima, iskušenjima, doprinosu sestrinstvu i društvu, porodičnim prilikama, nadahnuto su kazivale njihove dugogodišnje saradnice – Svetlana Delić, s Klinike za neurhirurgiju, i Milijana Matijević, nekadašnja glavna sestra Klinike za neurologiju UKCS-a.
U umetničkom programu nastupili su mladi muzički talenti: solo izvođač Jana Milošević, student druge godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, u pratnji na gitari Mateje Vujića, studenta druge godine Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Izveli su popularne zabavne melodije.
Katarina Stokuća, Nebojša Tasić i Dobrila Pejović
S.J.
OBRAĆANjE SILVANE RADOŠEVIĆ, PREDSEDNICE UMST KCS-A „SESTRINSTVO“ - POMERANjE GRANICA NAŠE STRUKE
Nagrada „Dobrila Pejović“ već deset godina upravo tome služi – da se izuzetni profesionalni rezultati imenuju, prepoznaju i učine vidljivim
Sjaj sestrinskog priznanja nije samo knjiga o dobitnicima jedne nagrade: ona je dokument o sestrinstvu jednog vremena
Poštovani gosti, uvažene koleginice i kolege, dragi prijatelji, Čast mi je da vas u ime Udruženja „Sestrinstvo“ pozdravim na svečanosti koja ove godine za sve nas ima poseban značaj.
Deset godina dodele nagrade „Dobrila Pejović“ lep je i važan jubilej. Ali još važnije od samog broja jeste ono što danas možemo da vidimo kada pogledamo tih deset godina iza nas.
Vidimo jedno priznanje koje je iz godine u godinu dobijalo na značaju. Vidimo imena i profesionalne biografije koje su postale deo njegove istorije. I vidimo da smo uspeli da stvorimo tradiciju u kojoj sestrinska zajednica sama prepoznaje i ističe one koji su svojim rezultatima pomerali granice naše struke. To je važno.
Jer nijedna profesija ne može istinski da napreduje ukoliko ne ume da prepozna znanje, rezultat, stručnost i ljude koji su je unapređivali. Nagrada „Dobrila Pejović“ već deset godina upravo tome služi – da se izuzetan profesionalni rezultat imenuje, prepozna i učini vidljivim. Ovaj jubilej zato nismo želeli da obeležimo samo svečanom dodelom nagrade. Želeli smo da povodom desete godišnjice os- tane nešto što će trajati i posle današnjeg dana.
Tako je nastala knjiga „Sjaj sestrinskog priznanja“, autorke Milijane Matijević, u kojoj su sabrane bogate biografije dosadašnjih dobitnika nagrade „Dobrila Pejović“. Posebno sam ponosna što danas možemo da predstavimo takvo izdanje.
Kada se na jednom mestu nađu profesionalne biografije svih dosadašnjih dobitnika, tek tada u punoj meri možemo da sagledamo koliko znanja, rada, iskustva i rezultata stoji iza prvih deset godina ovog priznanja.
„Sjaj sestrinskog priznanja“ zato nije samo knjiga o dobitnicima jedne nagrade. Ona je dokument o sestrinstvu jednog vremena.
Njome nastavljamo i dragocen posao započet monografijom „Znamenite sestre Srbije: Biseri u pesku vremena“ – da ono što je značajno za našu struku bude zabeleženo, sistematizovano i sačuvano.
U vremenu u kojem se mnogo toga brzo smenjuje i zaboravlja, smatram da je posebno važno da profesija ima svoje zapise. Da zna ko su ljudi koji su je obeležili, šta su uradili i šta je zahvaljujući njihovom radu ostalo iza njih. Zato ova knjiga pripada svima nama.
Ona pripada dosadašnjim dobitnicima čiji su rezultati u njoj zabeleženi, kolegama koje su s njima radile, ali i mladim medicinskim sestrama i babicama koje će je jednog dana uzeti u ruke i kroz te biografije upoznati deo istorije profesije kojoj pripadaju.
A danas toj istoriji dodajemo i nova imena.
Ovogodišnjim dobitnicama nagrade „Dobrila Pejović“ upućujem najiskrenije čestitke. Biti dobitnik u godini u kojoj obeležavamo deset godina ovog priznanja nosi i posebnu simboliku.
Mirjana Pribićević, Milijana Matijević i Ivana Basta
Želim da ovu nagradu doživite pre svega kao priznanje kolega i struke za ono što ste do sada postigle, ali i kao podsticaj da svoje znanje i iskustvo nastavite da delite s drugima.
Zahvaljujem i svima koji su tokom ovih deset godina bili deo ovog procesa – onima koji su pokrenuli nagradu, onima koji su je razvijali, komisijama koje su imale odgovoran zadatak izbora dobitnika, kao i svim koleginicama i kolegama koji su svojim učešćem doprineli da ona danas ima mesto koje zaslužuje.
Deseta godišnjica za nas zato nije završetak jednog puta. Ona je dobar trenutak da vidimo koliko smo uradili, ali i da postavimo pitanje šta želimo da ostane iza narednih deset godina.
Verujem da će biti još mnogo imena, rezultata i profesionalnih dostignuća vrednih ovog priznanja. A naša je obaveza da umemo da ih prepoznamo.
Čestitam jubilej svima koji su gradili tradiciju nagrade „Dobrila Pejović“, a ovogodišnjim dobitnicama još jednom od srca čestitam.
DOBITNICI PRESTIŽNE NAGRADE
- Dobrila Pejović
- Zorica Milošević,
- Snežana Miljković
- Milijana Matijević
- Evica Vulić
- Gordana Kovačević
- Blagica Radović
- Grupa sestara: Sandra Spajić, Slavica Trifunčević, Mirjana Bubulj i Jelena Marijan
- Živka Madžić
- Zlatko Vujin
- Ljiljana Đukić
- Nataša Jeftović
- Zorica Vojinović
- Gordana Dragošev
- Ljupka Vukadinović
- Snežana Milutinović
- Božica Stupar
- Lana Strajnić
- Dušica Biočanin
- Marija Mijajlović
- Žana Đurić
- Lela Kocić
IZVOD IZ BIOGRAFIJE DOBITNICE NAGRADE
ŽANA ĐURIĆ, Institut za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije
OD OPERACIONE SALE DO GLAVNE SESTRE NEUROHIRURGIJE
Žana Đurić je rođena 1965. go-dine u Čačku. Iako ju je život kasnije odveo daleko od rodnog zapadnog Pomoravlja, u srcu je uvek nosila svoje rodno selo Jančiće, sliku rodne kuće i mirise detinjstva.
U školskim danima rodila se njena ljubav prema rukometu. Aktivno je trenirala i isticala se, a treneri su u njoj prepoznali talenat i podsticali je da razmišlja o profesional- nom bavljenju sportom. Ipak, nastavila je školovanje u čačanskoj gimnaziji. Posle dve godine usmerenog, upisala je Srednju medicinsku školu u Čačku.
Nakon obavljenog i položenog pripravničkog staža u čačanskoj bolnici, radila je kao volonter na Odeljenju anestezije. Operaciona sala je bila ostvarenje njenih želja i ambicija. Ulazak u svet medicine sa željom da pomaže ljudima često prati idealizovana slika o humanosti, kolegijalnosti i međusobnom uvažavanju.
Početak profesionalnog puta, međutim, ponekad donese iskustva i lekcije koje nemaju nikakve veze s lečenjem pacijenata, već sa odnosima moći i narušavanjem profesionalnih granica. Godine 1984. upisala je Višu medicinsku školu u Beogradu, hirurški smer, kao redovan student. Na njeno profesionalno formiranje posebno su uticale profesorke Milena Tijanić i Đurica Matić. Početkom maja 1989. godine javila se na konkurs Neurohirurške klinike.
Raspoređena je na mesto sestre u intenzivnoj nezi i, kao i sve ostale sestre, bila je 24 časa uz pacijenta. „Prilikom prve kontrole pacijenata, posle nekoliko meseci, pola godine ili godinu dana lečenja, često sam doživljavala da me pacijenti prepoznaju, iako ja njih više nisam razaznavala. Mi znamo njihova imena, a njihova lica ne prepoznajemo bez tubusa, otoka, krvi i suza. Ali oni nas sve znaju po imenu, po hodu, po glasu, pamte kada smo im šta rekle, koje su noći bile najteže. Ljube nam obraze i ruke“, seća se Žana.
Trenutak kada je saznala da će postati instrumentarka, za nju je bio jedan od najsrećnijih u profesionalnom životu. Godine 2002. postavljena je na izuzetno odgovornu dužnost glavne sestre ugledne Neurohirurške klinike UKCS-a u Beogradu.
U tom periodu upoznala je Dobrilu Pejović, susret koji je na nju ostavio snažan utisak. Radeći kao glavna sestra, nailazila je na brojne probleme i izazove. Upornošću, staloženošću, neprestanim učenjem uspevala je da unapređuje organizaciju rada i sestrinske službe.
Žana je 2008. godine završila menadžment u zdravstvu. Bila je stručni saradnik Visoke zdravstvene škole strukovnih studija za praktičnu nastavu. Stručno usavršavanje medicinskih sestara i tehničara realizuje se i kroz rad Društva neurohirurga jugoistočne Evrope, osnovanog 2012. godine. Društvo prepoznaje medicinske sestre i tehničare kao ravnopravan i visokospecijalizovani deo tima savremene neurohirurgije i njihovu važnu ulogu u svim oblastima svog rada.
Ponosna je na svoje prve saradnice, kao i na ceo sestrinski tim, jer uspevaju da odgovore na sve izazove, dajući svoj maksimum i nastojeći da potrebe pacijenata i zahteve posla ispune na najbolji mogući način.
Žana je od 1994. godine u skladnom braku s Miroslavom Đurićem. Godine 1996. dobili su ćerku Saru, koja je danas obrazovana i uspešna mlada žena. Tokom svih ovih godina imala je neizmernu ljubav i podršku supruga i ćerke, njihovo razumevanje i čvrst oslonac.
„Drage moje kolege i koleginice, Dobro došli u svet u kojem vaša stručnost, vaša snaga i vaša ljudskost postaju nečija najveća nada. Početak rada u zdravstvu može delovati zastrašujuće, ali želim da znate da niste sami i da je svaki početak samo prva stepenica ka nečemu velikom“, poručuje Žana Đurić.
IZVOD IZ BIOGRAFIJE DOBITNICE NAGRADE
LELA KOCIĆ, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, Univerzitetski klinički centar Niš
OSVAJANjE NEISTRAŽENIH MOGUĆNOSTI SESTRINSTVA
Lela Kocić je rođena 1968. godine u Nišu. Majka Bogdana i otac Milisav Stanković trudili su se da, uprkos skromnim prihodima, njoj i mlađoj sestri Dragani obezbede sve što je neophodno za pristojan život.
Osnovnu školu u Niškoj Banji završila je 1982. godine kao jedan od najboljih đaka. I u srednjoj školi imala je zavidne rezultate. Godine 1984. upisuje treći razred, poštujući diskretnu želju majke da joj ćerka jednog dana nosi „belu uniformu“.
Srednju medicinsku školu završila je s prosekom 5,00. Razmišljala je o studijama prava, o me- dicini, ali je želela i da doprinese porodičnom budžetu. U julu 1987. godine dobila je prvo zaposlenje u Institutu za medicinu rada u Nišu, na određeno vreme.
Radila je na različitim radnim mestima, kao zamena sve do 1990. godine. Tada je dobila rešenje o zasnivanju stalnog radnog odnosa na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma. Priliku za dalje obrazovanje i profesionalno usavršavanje dobila je 1996. godine, kada je Kli- nički centar Niš pokrenuo inicijativu za školovanje viših medicinskih sestara. Na ukazanom poverenju zauvek je zahvalna glavnoj sestri Veri Sekulović.
Na Lelu su najviše uticale profesorke Radmila Ranković Vasiljević i Desa Rakić. Krajem septembra 1999. godine diplomirala je, odbranivši diplomski rad pod nazivom „Značaj sprovođenja zdravstveno-vaspitnog rada kod obolelih od šećerne bolesti“. Bio je to jedan od prvih istraživačkih radova u sestrinstvu. Prvog januara 2002. godine imenovana je za glavnu sestru Klinike za endokrinologiju, a sledeće godine, kada je Slavica Pražić postavljena na dužnost pomoćnika direktora KC Niš, formirala je tim za zdravstvenu negu. Lela Kocić je postala jedna od vodećih članica tima.
Rezultati tog rada bili suprepoznati i zapaženi u ustanovi, ali i među medicinskim sestrama širom Srbije. Na Fakultetu za menadžment u Zaječaru diplomirala je 2003. godi- ne, a 2010. završila je i VI semestar na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija. Lela je članica mnogih odbora i komisija. Višegodišnji je spoljni stručni nadzornik za oblast zdravstvene nege i član ispitne komisije za polaganje maturskog ispita iz Zdravstvene nege u srednjoj školi.
Od osnivanja je predsednica Udruženja zdravstvenih radnika i saradnika nišavskog okruga „Belo srce“.
Jedan je od autora „Monografije sestrinstva KC Niš“ i priručnika „Sestrinske intervencije“. Autor je i „Priručnika za sestre edukatore iz dijabetologije“.
Posao i profesionalna karijera nisu ono što život čini potpunim. Na prvom mestu za nju je porodica – roditelji, sestra i suprug Ljubiša, sin Jovan, snaha Milkana i unuk Vuk, koji je od svog rođenja postao centar njenog sveta.
Zahvalna je i svim svojim kolegama i koleginicama s kojima je tokom proteklih godina delila i profesionalni i životni put, lepe trenutke, uspehe i neuspehe, kao i sve drugo što život i vreme donose.
„Iskreno, nisam u potpunost zadovoljna statu- som i položajem medicinske sestre u našoj sredini. Često su prisutni otežani uslovi rada, nedosta- tak materijalnih i ljudskih resursa, neadekvatna novčana primanja u odnosu na obim i složenost poslova. Verovatno mora i može da bude bolje i drugačije – radi boljeg statusa sestara i kvalitetnije nege pacijenata. To je ujedno, na neki način, i moja poruka svim mlađim koleginicama i kolegama – da budu uporni i istrajni u ostvarivanju tih, svima nama zajedničkih ciljeva. A to, ponajviše, zavisi od nas samih“ kaže Lela.
BESEDE DOBITNICA
Žana Đurić
Nagrada celom mom timu
Poštovana Dobrila, dragi gosti, uvažena glavna sestro UKCS-a, Hvala vam od srca.
Ova nagrada mi predstavlja ogromnu čast i podstrek za dalji rad. Izuzetan je osećaj dobiti ovo priznanje. Zahvaljujem se žiriju i svima koji su prepoznali moj trud. Ovu nagradu ne doživljavam samo kao lični uspeh, već kao nagradu za ceo moj tim i porodicu, koji su bili uz mene.
Statua je u obliku srca i ruku, simbola medi- cinske sestre i njenog rada. Ona je savesna, neumorna, ozbiljna i istrajna.
Hvala vam od srca. Želim vam svima mnogo uspeha u daljem radu i radujem se našim budućim pobedama.
Lela Kocić
Da naš rad bude vidljiv i odgovarajuće vrednovan
Pozdravljam vas u svoje lično ime, kao i u ime svoje matične ustanove, Univerzitetskog kliničkog centra Niš, i Udruženja nišavskog okruga „Belo srce“. Izuzetno mi je lično i profesionalno zadovoljstvo i sreća što sam danas ovde, među vama, i ovim povodom. Retko se doživi da se takva čast u životu ukaže dva puta. Ja jesam.
Prvi put 2013. godine kada sam dobila vrednu i meni jako dragu republičku nagradu „Dušica Spasić“, i danas, kada primam prestižno priznanje koje nosi ime doajena srpskog sestrinstva koleginice Dobrile Pejović. Ona je meni, kao sestri početnici, pre trideset i više godina bila jedan od profesionalnih uzora. Tada nisam ni mogla ni da zamislim da ću se danas naći ovde i biti među dobitnicima ovog vrednog priznanja. Hvala vam svima što ste prepoznali sve ono što sam godinama radila tokom svoje trideset devet godina duge i plodne karijere.
Inače, nikada nisam u potpunosti zadovoljna onim što sam postigla, kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu. Uvek mislim da može više i bolje. Tako mislim i sada. Ali, trudiću se, a i ova današnja nagrada me na to obavezuje, da do kraja svoje profesionalne karijere, od koje je ostalo je još nekih šest godina, nastavim vredno da radim i da, pored svega ostalog, doprino- sim edukaciji mlađih koleginica i njihovom uvođenju u jedno divno i plemenito zanimanje, koje je, nažalost, danas prilično skrajnuto, gotovo nevidljivo i nedovoljno vrednovano.
Moramo svi zajedno, svako na svom radnom mestu i kroz svakodnevne aktivnosti, da podignemo dignitet profesije i da ona bude na onom mestu koje realno i zaslužuje. Da se medicinske sestre i njihov naporan i iscrpljujući 24-časovni rad učini vidljivim i adekvatno vrednuje, jer se već uveliko susrećemo s ogromnim nedostatkom medicinskih sestara i tehničara i njihovim masovnim odlaskom na rad u inostranstvo, što će dodatno povećati preopterećenost postojećeg kadra u većini zdravstvenih ustanova. Moramo da se izborimo za Zakon o zdravstvenoj nezi, za primenu normativa i standarda, ka- tegorizaciju nivoa zdravstvene nege i još mnogo toga…
Godinama unazad brojne generacije naših koleginica, među kojima i Dobrila Pejović, Milijana Matijević, Zorica Milošević i još mnoge poznate i uspešne koleginice, pokušavale su to da ostvare, ali, nažalost, nisu u potpunosti uspele u tome. Ali za to smo svi mi, pripadnici profesije, pomalo „krivi“. Moramo da se pokrenemo, da se udružimo, da udružimo znanja i pamet koju imamo da bismo konačno nešto promenili na bolje.
Još jednom vam se najtoplije zahvaljujem na ovoj vrednoj nagradi na koju sam jako ponosna, a koja će imati posebno mesto u mom srcu, jer mi je dodeljena u desetoj, jubilarnoj godini od ustanovljenja.
___________________________
NOVE KNjIGE
SVEDOČANSTVO O JEDNOM VREMENU
Javnosti je prvi put predstavljena knjiga „Sjaj sestrinskog priznanja“, autora Milijane Matijević, u izdanju Udruženja „Sestrinstvo“ i Izdavačke kuće „Licej plus“
Bilo je to prijatno iznenađenje za učesnike svečane akademije prilikom obeležavanja desete godišnjice dodele nagrade „Dobrila Pejović“ i njenog uručenja ovogodišnjim laureatkinjama. Posebno za svih 23 dobitnika koji su se okitili ovim vrednim priznanjem tokom protekle dece- nije. Uz ostale darove, uručena im je i najnovija knjiga „Sjaj sestrinskog priznanja“, autora Milijane Matijević, koja je tom prilikom prvi put predstavljena javnosti. U njoj su sabrane njihove impresivne biografije, ilustrovane fotografijama koje podsećaju na sve- čane trenutke uručenja priznanja, godine i decenije rada, kao i slikama iz porodičnih albuma. Vredan, primeren i trajan poklon na dar.
Još jedan u nizu izdavačkih poduhvata Udruženja „Sestrinstvo“ i Izdavačke kuće „Licej plus“ iz Beograda.
Sve to stalo je u knjigu od 168 strana u koloru, nesvakidašnjeg formata i dopadljivog likovnografičkog dizajna. Trajan dokument i svedočanstvo o jednom vremenu i medicinskim se- strama koje su celim svojim bićem bile posvećene sestrinstvu, ostavljajući u njemu dubok trag. Profesiji na čast.
Na uvodnim stranama knjige sažete su impresije Silvane Radošević, predsednice Udruženja „Sestrinstvo“, i Radmile Savić, jezičkog redaktora izdanja. Silvana poručuje da ovom knjigom Milijana Matijević nastavlja započetu misiju njenom izuzetno vrednom ilustrovanom monografijom „Znamenite sestre Srbije“ (Biseri u pesku vremena) – „da se sačuva sećanje na istaknute sestre i njihov doprinos profesiji i pacijentima i da njihova ostvarenja budu inspiracija generacijama mladih sestara koje su zakoračile u ovu profesiju“, dok Radmila podseća da „iza svakog priznanja stoji čovek i da onima koji su ove stranice zaslužili dugujemo jednostavno – da ih ne zaboravimo“.
Razumljivo, prva je bogata biografija Dobrile Pejović, čije ime nagrada nosi, doajena sestrinstva i prve glavne sestre Kliničkog centra Srbije. Slede imena i biografije još dva 22 dobitnika, svakog sa svojom životnom pričom. Toplom, ljudskom. Različitom i sličnom u isti mah.
Kao na filmskoj traci ređaju se najrazličitije životne epizode: godine detinjstva, stasavanja, školovanja, prvih susreta s profesionalnim izazovima, sazrevanja, uspona i padova, porodičnih prilika, životnih saputnika i naslednika, uzora i sledbenika, kolektiva i radnog okruženja, ispunjenih i neostvarenih profesionalnih i drugih želja… U traganju za smislom. Između neumitne stvarnosti i igre sudbine.
Završni deo knjige donosi sadržaj kriterijuma koji predstavljaju polazište i preduslov za dodelu nagrade „Dobrila Pejović“, dok se na poleđini izdanja nalaze stihovi pesme „Sestra“, koja je postala svojevrsna sestrinska himna. I, kakav je red, pobrojmo imena ljudi koji su doprineli da ovo vredno izdanje ugleda svetlost dana.
U pripremi i oblikovanju knjige autoru i izdavačima pridružili su se članovi uredničkog tima – Stanoje Jovanović, Zorica Milošević i Suzana Bogdanović, jezički redaktor Radmila Savić i likovno-grafički urednik Enes Međedović. Knjiga je štampana u tiražu od 250 primeraka, u uglednoj štampariji Alta Nova iz Zemuna.
Potražite je u prostorijama „Sestrinstva“, u Pasterovoj 2, u Beogradu.
S. J