U amfiteatru Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, dvadeset prvi put zaredom, 23. marta priređena je prigodna svečanost povodom dodele nagrade koja nosi ime Dušice Spasić. Ovo prestižno priznanje tradicionalno dodeljuju Udruženje medicinskih sestara i tehničara UKCS „Sestrinstvo“ i časopis „Viva“, u znak sećanja na mladu medicinsku sestru koja je položila život negujući obolele od variole vere tokom epidemije 1972. godine.
Svečani skup je, nakon interpretacije himne „Sestra“, otvorila Mirjana Tomić u ime Udruženja „Sestrinstvo“, pozdravljajući brojne zvanice i goste. Svečanosti su prisustvovali pomoćnik ministra zdravlja prof. dr Nebojša Tasić, direktorka UKCS-a prof. dr Jelena Drulović, direktorka Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije Vesna Jocić i glavna sestra UKCS-a Mirjana Pribićević.
Govornici su biranim rečima istakli sestrinstvo kao jedan od najznačajnijih stubova našeg zdravstvenog sistema. Naglašena je neraskidiva saradnja lekara i sestara unutar stručnih timova, ali pre svega empatija, marljivost i humanost medicinskih sestara koje su najneposrednije upućene pacijentima i njihovom ozdravljenju, „negujući život“.
Uz poštovanje prošlosti i žrtve koju je podnela Dušica Spasić – kao prva žrtva variole vere među zdravstvenim radnicima – istaknuta je i vizija budućnosti: spremnost sestrinstva da odgovori na savremene izazove dijagnostike, lečenja i zdravstvene nege koje donosi novo doba.
Tradicionalnom obeležavanju godišnjice smrti Dušice Spasić, prisustvovale su i članovi porodice heroine nekadašnjeg i našeg vremena, dosadašnje dobitnice prestižne nagrade s njenim imenom, penzionisane koleginice, predstavnice sestrinskih udruženja, profesori visokih zdravstvenih škola strukovnih studija i sredstava informisanja…
Rečima dobrodošlice, učesnicima skupa obratila se Silvana Radošević, predsednica Udruženja „Sestrinstvo“, naglasivši da je posvećenošću pacijentu Dušica Spasić zauvek utkala duboko poštovanje prema sestrinskoj profesiji u kolektivno pamćenje našeg društva. „Ona nas podseća da je srce naše profesije – čovek“, istakla je predsednica. Temu heroine „Dušica Spasić večita inspiracija“, kroz tekst i fotografije slikovito je predstavila sestra Dajana Kaplarski Polić iz Pejsmejker centra UKCS-a.
Prema propozicijama, godišnje se dodeljuju dve nagrade medicinskim sestrama koje su najveći deo radnog veka provele u smenama i uz postelju teže obolelih pacijenata: jednoj zaposlenoj u UKCS-u i drugoj iz ostalih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Ovogodišnji laureati, Biljana Vasiljević (OB Novi Pazar) i Rajko Brakočević (Klinika za psihijatriju UKCS), primili su statuetu Dušice Spasić – delo i dar čuvene livnice „Braća Jeremić”.
U ime nagrađenih zahvalio se Rajko Brakočević, podsetivši na uzorne koleginice kojih više nema i na profesionalne domašaje svoje klinike. Nagradu su im uručile Silvana Radošević i Mirjana Pribićević.
Svečanost je upotpunjena umetničkim nastupima Mateje Vujića, studenta prve godine Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu (odsek gitara), i solistkinje Jane Milošević, studentkinje prve godine Fakulteta primenjenih umetnosti (odsek vajarstvo), koje su prisutni ispratili toplim aplauzima.
S.J.
Tokom prepodneva, predstavnice Udruženja položile su cveće kraj biste Dušice Spasić u holu Prve hirurške klinike. Takođe, dodeljene su zahvalnice sestrama koje su ušle u uži izbor, dok su koleginice sa preko 30 godina staža nagrađene besplatnim učešćem na predstojećem simpozijumu na Zlatiboru (hotel „Palisad“, 8–11. oktobar).
Nataša Obradović, OB Kraljevo, Branislava Božović, OB Vrbas, Lidija Ignjatović, OB Knjaževac, Svetlana Žeželj Stanivuković, Klinika za hematologiju, Snežana Cvetković, Klinika za nefrologiju, Jasmina Zdravković, Centar za anesteziju i reanimaciju, Jovanka Vesić, Klinika za kardiologiju, Marina Savić Ivanović, Urgentni centar, Klinika za urgentnu hirurgiju, i Snežana Nestorov, Klinika za pulmologiju.
Ivana Vujić, Klinika za alergologiju i imunologiju, Dubravka Štetić, Klinika za kardiohirurgiju, Dejana Pantić, Klinika za grudnu hirurgiju, Jelena Radovanović, Klinika za dermatovenerologiju, Zorana Radivojević, Klinika za neurohirurgiju, Tanja Spasojević, Urgentni centar, Klinika za interna urgentna stanja, i Vesna Jelić Stojadinović, Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju.
Biljana Vasiljević je rođena 15. novembra 1964. godine u Novom Pazaru. Nakon godina odrastanja, zbog sticaja okolnosti iigre sudbine, u Čačku upisuje i uspešno završava Srednju medicinsku školu „Nadežda Petrović“, opredelivši se za ginekološko-akušerski smer. Za ceo život.
Mlada medicinska sestra zapošljava se 26. marta 1984. godine u Opštoj bolniciu Novom Pazaru, na ginekološko-akušerskom odeljenju. I tu ostaje do današnjih dana, uz smenski rad koji traje duže od četiri decenije. Vremensko razdoblje vredno poštovanja. Porodilište je bilo njen drugi dom.
Vodila ju je nesputana ljubav prema profesiji. Učila je od drugih i učiladruge. Pohađala kurs za pripremu trudnica zaporođaj, edukaciju o dojenju i postporođajnojvezi, seminare iz oblasti akušerstva… Stasala u iskusnu i posvećenu babicu. Kao deo tima sarađivala s lekarima i sestrama, sa izgrađenim profesionalnim veštinama i brižljivim pristupom u pružanju pune podrške trudnicama i majkama tokom trudnoće, porođaja i postporođajnog perioda.
Sticala profesionalne veštine uz poznavanje akušerskih procedura.Krasili su je odgovornost i smirenost u stresnim situacijama, uz najdublju posvećenost brizi o majci i novorođenčetu. U njenom radu, koji je trajao pune četrdeset dve godine, svaki porođaj bio je priča za sebe – neretko i odsudna bitka zadva života. Danas su nekadašnje bebe, koje su prvi dodir sa svetom iskusile u njenim rukama, odrasli ljudi sa sopstvenom decom i unucima.
Od milošte poznata kao Božićka, ona je svoj profesionalni put krunisala i porodičnom srećom. Kao supruga i ponosna majka Borisa i Uroša, obojice stomatologa, danas pronalazi najveće zadovoljstvo u odrastanju svojih unuka, Pavla i Milice
Rajko Brakočević je počeo da radi na Klinici za psihijatriju1. decembra 1987. godine, u stacionaru za neuroze i granična stanjana Avali. Radeći u smeni, s teškim psihijatrijskim pacijentima,istakao se komunikacionim i medicinsko-tehničkim veštinama. Često je ostajao s pacijentima zavejan snegom i noću bez struje,ali je zajedno sa ostalim kolegama uspešno otklanjao probleme.
Devedesetih godina, rat je učinio svoje, a stacionar „Avala“ bio je preplavljen pacijentima sa posttraumatskim sindromima. Za ljude koji su izgubili sve, kolege iz stacionara „Avala“bili su mu sve. Rajko se posebno isticao.
Noću im je kuvao čaj, kupovao cigarete, a svojom neposrednošću i osmehom davao im snagu da izdrže. A onda se dogodila 1999. godina i bombardovanje. Biti sam s pacijentima dok padaju bombe i ne širiti paniku, već profesionalno obavljati posao, nije bilo lako.
Uspešno se suočavao s opakim izazovom. KCS tada odlučuje da se zbog bezbednosti pacijenata i osobljastacionar „Avala“ preseli u stacionar „Vujić“, odnosno u našu matičnu kliniku. Deo svog srca tada je ostavila većina osoblja koja je radila na „Avali“, ponajviše naš Rajko.
Od 1999. godine Rajko Brakočević radi kao smenski medicinski tehničar na drugom spratu klinike,koji svi znaju kao „Potkrovlje“. Sa trideset devet godina staža, znanjem, iskustvom i profesionalnim odnosom doprinosi konstantnom unapređivanju kvaliteta zdravstvene nege i ugledu ustanove.
Učesnik je i delegat u udruženju „Sestrinstvo“. Autor je i koautor više radova iz oblasti psihijatrijske zdravstvene nege.
U želji da pomogne kolegama, kroz angažman u sindikalnoj organizaciji „Novi sindikat UKCS“, aktivno se zalaže za bolji položaj medicinskih sestara i tehničara i njihovu afirmaciju. Njegov odnos prema pacijentima karakterišu strpljenje, razumevanje, briga, kao i spremnost da dodatnim zalaganjem dopri nese njihovom bržem oporavku i osećanju sigurnosti.
Tokom rada pokazao je visok nivo odgovornosti, humanosti i empatije, kao i spremnost da u svakom trenutku pruži pomoć i podršku pacijentima i kolegama
Kolektiv medicinskih sestara i tehničara Klinike za psihijatriju, UKCS