Ovogodišnji laureati su:
- Dušica Biočanin, glavna sestra Klinike za bolesti digestivnog sistema – Prva hirurška klinika UKCS-a
- Marija Mijajlović, glavna sestra Službe socijalne medicine OB „Studenica“, Kraljevo
U velikoj sali Narodne biblioteke Srbije, u svečanoj atmosferi, deveti put zaredom, 23. septembra, održan je tradicionalni skup povodom dodele nagrade „Dobrila Pejović“, za rezultate ostvarene u razvoju i unapređivanju kvaliteta sestrinske i babičke profesije.
U ime domaćina, Udruženja medicinskih sestara Kliničkog centra Srbije „Sestrinstvo“, učesnike skupa pozdravila je Mirjana Tomić, glavna sestra klinike za dermatovenerologiju UKCS-a, naglašavajući da su medicinske sestre i tehničari stub i okosnica zdravstvenog sistema Srbije, poželevši dobrodošlicu brojnim gostima: pomoćniku ministra zdravlja profesoru dr Nebojši Tasiću, glavnoj sestri UKCS-a Mirjani Pribićević, predstavnicima sestrinskih obrazovnih ustanova, predsednicima i predstavnicima sestrinskih udruženja i sredstava informisanja. Zatim je intonirana sestrinske himna – pesma Sestra, kojom uobičajeno započinju zvanični skupovi sestara ne samo u UKCS-u već i u zdravstvenim ustanovama širom Srbije.
Prigodnom besedom, svečani skup je zvanično otvorila Silvana Radošević, predsednica UMSTKCS-a „Sestrinstvo“, govoreći o značaju nagrade i ličnosti Dobrile Pejović, prve glavne sestre KCS-a, čije ime nagrada nosi, uzoru mnogih sestara.
Prenoseći pozdrave ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara, profesor dr Nebojša Tasić je s poštovanjem govorio o nemerljivoj ulozi medicinskih sestara u sistemu zdravstvene zaštite zemlje, o njihovoj energiji, kontinuiranom vremenu koje provode s bolesnikom, dajući sebe i profesionalno i lično, zatim o značaju edukacije i vrednosti ovakvih skupova, uz nastojanje društva da se popravi položaj sestara i organizaciono i materijalno. Na kraju izlaganja rekao je da ceni i izuzetno poštuje pripadnice humane profesije jer je i on „sin medicinske sestre te da mu sve ovde prisutne (sestre veterani) dođu kao majke“, što je propraćeno aplauzom.
U skladu s kriterijumima, nagrada se dodeljuje najboljim medicinskim sestrama koje su svojim delom i delovanjem kroz čitav radni vek značajno i na osoben način doprinosile negovanju i razvoju svoje struke i njenih temeljnih vrednosti: jednoj sestri iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i drugoj iz ostalih zdravstvenih ustanova u zemlji. Kako je naglašeno, žiri je imao težak zadatak, uz uverenje da je napravljen najbolji izbor i da je nagrada pripala sestrama briljantnih biografija, s velikim srcem i dobrom dušom.
Ovogodišnji laureati su Dušica Biočanin, glavna sestra Klinike za bolesti digestivnog sistema – Prva hirurška klinika UKCS-a, čiju je ličnost i delo predstavila Katarina Stokuća, glavna sestra Sedmog odeljenja za hepato-bilio-pankreatičnu hirurgiju iste klinike, i Marija Mijajlović, glavna sestra Službe socijalne medicine OB „Studenica“, Kraljevo, o kojoj je govorila Radmila Jazić, predsednica Unije medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije.
Prestižne nagrade uručile su Silvana Radošević i Mirjana Pribićević. Dobitnice su izrazile duboku zahvalnost Udruženju „Sestrinstvo“ za dodeljeno priznanje, ističući posvećenost profesiji, podršku svojih koleginica i značaj timskog rada, uz izraze poštovanja prema sestrama veteranima koje su im bile uzori i od kojih su učile: Dobrili Pejović, Zorici Milošević, Milijani Matijević, Ljiljani Milović, Roski Popović, Zorici Vojinović…
Skupu se s puno emocija obratila i Dobrila Pejović, govoreći biranim rečima i s poštovanjem o ovogodišnjim uzornim sestrama, dobitnicama nagrade s njenim imenom, koja simbolizuje srce i ljubav i svaku vrstu pomoći i želju da se bolesnom čoveku pruži najkvalitetnija zdravstvena nega.
Toplo pozdravljena za lepotu pesme, u umetničkom delu programa uspešno je nastupila mlada vokalna solistkinja Sara Ristić interpretacijom dve izvorne melodije.
Susret je ovekovečen zajedničkim snimkom učesnika ispred Hrama Svetog Save.
S. Jovanović
Silvana Radošević, predsednica UMSTKCS „Sestrinstvo“
Simbol posvećenosti, odgovornosti i ljubavi prema profesiji
Poštovani gosti, Uvažene kolege,
Velika mi je čast i zadovoljstvo što danas imam priliku da vas u ime udruženja „Sestrinstvo“ pozdravim na ovako svečanom i značajnom skupu. Danas smo se okupili jednim lepim povodom – da dodelimo nagradu „Dobrila Pejović“ za rezultate ostvarene u razvoju i unapređenju kvaliteta sestrinske i babičke profesije. Danas je s nama Dobrila Pejović, po kojoj nagrada nosi ime. Pozdravljam je sa posebnim poštovanjem i zadovoljstvom.
Babička i sestrinska profesija nisu samo zanimanja. One su poziv, misija i jedna od najplemenitijih uloga koju čovek može da izabere. Babice su kroz istoriju simbol početka života, prve ruke koje dočekuju novorođenče, prva podrška majci. Medicinske sestre su stub zdravstvenog sistema, oslonac i pacijentima i lekarima, često manje vidljive junakinje koje nose veliki teret brige o zdravlju.
Upravo zbog toga ova nagrada ima posebnu težinu – ona nije samo priznanje za profesionalnost i znanje, već i za saosećajnost, humanost i snagu, i predstavlja svojevrstan simbol posvećenosti, odgovornosti i ljubavi prema profesiji. Ona pokazuje da se rad medicinskih sestara i babica prepoznaje, da je poštovan i da ostavlja trajan trag u životima ljudi.
Čestitam od srca dobitnicama nagrade „Dobrila Pejović“ na zasluženom priznanju, uverena da ćete svojim trudom i zalaganjem nastaviti da budete inspiracija i podstrek kolegama, posebno onima koji su tek na početku karijere.
Hvala članovima komisije i svima vama, bili dobitnici ili ne, koji svojim radom doprinosite negovanju i razvoju ove lepe i dostojanstvene profesije.
Izvod iz biografije
Marija Mijajlović
Život u službi sestrinstva
Marija Mijajlović je rođena 16. novembra 1973. godine u Kraljevu, na praznik Đurđic. Detinjstvo je provela u toplini doma skladne tročlane porodice u Mataruškoj banji, u kojoj i danas živi sa svojom porodicom, suprugom, ćerkom, sinom i majkom. Od najranijih dana odlikovala ju je vedrina duha, društvenost i posvećenost, kako u nastavnim, tako i u vannastavnim aktivnostima.
Tokom osnovnog školovanja bila je među najboljim učenicima. Isticala se kao predsednica školskog hora, članica foto i saobraćajne sekcije, a beležila je uspehe i na takmičenjima iz matematike, istorije, likovnog i književnosti. Kao najbolji đak sedmog razreda, pohađala je političku školu i tada dobila priliku da uradi svoj prvi intervju za Radio Kraljevo. Naime, vodila je razgovor s majkom palog borca iz Drugog svetskog rata, što je za nju bio važan iskorak ka društvenom angažmanu. Pored toga, bavila se i plesom. Igrala je u KUD „Abrašević“ i pohađala školu modernog baleta.
Iako je pokazivala veliki talenat za matematiku odustala je od upisa gimnazije i upisuje srednju medicinsku školu. Time je iskazala svoju duboku želju da se posveti humanim vrednostima i ljudima, što je bilo presudno u njenom životu. Po završetku srednje škole 1992. godine, uspešno je položila prijemni ispit na Filozofskom fakultetu s namerom da upiše psihologiju, ali je na rang-listi bila druga ispod crte, te se taj san ugasio. Ipak, tu godinu je iskoristila za odrađivanje pripravničkog staža u tadašnjem Medicinskom centru „Ljubinko Đorđević“ (danas OB „Studenica“), gde ostaje i započinje profesionalni razvoj u Službi za očne bolesti. Formalno obrazovanje nastavila je na Višoj medicinskoj školi u Beogradu 1996. godine kao redovan student iz radnog odnosa. Godine 2010. uskladila je diplomu i stekla zvanje strukovne medicinske sestre/tehničara na Visokoj školi strukovnih studija za medicinske sestre u Beogradu.
Godine 1996. zasnovala je brak, 2001. godine je rodila ćerku Minu, a 2008. sina Luku. Porodica joj je u svemu uvek bila podrška i imali su razumevanja za sve njene obaveze koje je posao kojim se bavila nosio sa sobom. Mina i Luka su uspešni mladi ljudi.
Marija je karijeru započela 1992. godine. Zahvaljujući posvećenosti poslu i spletu srećnih okolnosti da u to vreme radi s doajenima kraljevačkog sestrinstva Milosijom Bogunović, Miljanom Gajović Minjom i Leposavom Lazović Sekom stasava u dobrog organizatora i rukovodioca u sestrinstvu Kraljeva.
Tokom rada i neposredne saradnje svoje ustanove sa ustanovama u Srbiji stiče mnoga poznanstva i radi na unapređenju sestrinske profesije u Srbiji sa eminentnim stručnjacima u svojoj struci. Medijski je uvek promovisala sestrinsku profesiju, ukazujući na probleme s kojima se suočava sestrinstvo u Srbiji.
Mnogobrojna studijska putovanja na kojima je učestvovala pomogla su joj da obiđe gotovo celu Evropu, sagleda kako izgleda zdravstvo u drugim zemljama, kako se razvija i unapređuje sestrinstvo i da ta opažanja i iskustva implementira u svom radu.
Tri decenije njenog rada obeležio je rad u mnogim kriznim situacijama koje su za to vreme zadesile Kraljevo i Srbiju, među kojima se izdvajaju: rat na prostoru bivše Jugoslavije i rad sa izbeglim i prognanim stanovništvom; agresija NATO u Srbiji i rad s ranjenim, povređenim i raseljenim licima, uz usku saradnju s Crvenim krstom i mnogim nevladinim organizacijama; transport i uništavanje nedetoniranih bombi iz Drugog svetskog rata; urušavanje zgrade internističke bolnice nakon zemljotresa u Kraljevu i rad na kompletnoj reorganizaciji rada Bolnice koji je sprovodila u saradnji sa glavnom sestrom ZC Miljanom Gajović i tadašnjim rukovodstvom; kovid-19 i organizacija rada službi u kombinovanom radu kovid i non-kovid bolnice.
Pored kriznih situacija, njen rad su obeležili mnogi lepi događaji koje je organizovala: dečje predstave, formiranje dečjeg kutka i dodela paketića; organizacija proslave povodom obeležavanja osam vekova prve srpske bolnice u „Studenici“ i regionalnih stručnih skupova; obeležavanje Međunarodnog dana medicinskih sestara, u saradnji s nizom institucija Kraljeva.
Na predlog sestara Službe za očne bolesti, izabrana je za glavnu sestru i tu funkciju je obavljala od 2002. do 2006. godine.
Na Kongresu medicinskih sestara na Tari 2003. godine predstavila je rad sestara svoje ustanove i prikazala uvođenje procesa zdravstvene nege u službama oftalmologije i pulmologije. Posle ovog zapaženog izlaganja, na narednom kolegijumu glavnih sestara predlažu je da menja glavnu sestru Bolnice, dok je na godišnjem odmoru, iako je bila najmlađa članica kolegijuma. Ovu funkciju je obavljala od 2003. do 2006. godine. U istom periodu bila je mentorka medicinskim sestrama na pripravničkom stažu.
Za to vreme je izuzetno napredovala kao rukovodilac, prvenstveno zbog saradnje s Miljanom Minjom Gajović i Leposavom Sekom Lazović, koje su nesebično delile svoje znanje i iskustvo. Ona je, kao svaki dobar đak, to znanje vredno upijala i primenjivala, a kasnije i bogato nadogradila. Odlaskom glavne sestre OB „Studenica“ Seke u penziju, kolegijum glavnih sestara predlaže je direktoru Bolnice za obavljanje funkcije glavne sestre OB „Studenica“ u okviru Zdravstvenog centra. Ovu funkciju je obavljala od 2006. do 2011. godine.
Odlaskom sestre Miljane Minje Gajović u penziju 2011. Marija je postavljena na mesto glavne sestre ZC „Studenica“ i Opšte bolnice. Ovu funkciju obavljala je do 2014. godine, odnosno do gašenja ZC „Studenica“ i razdvajanja na dve zasebne organizacione celine: OB„Studenica“ i DZ Kraljevo. Od 2014. do 21. 11. 2022. godine obavljala je veoma uspešno poslove na poziciji glavne sestre OB„Studenica“ Kraljevo. Danas obavlja funkciju glavne sestre Službe socijalne medicine u OB „Studenica“ Kraljevo.
Zahvaljujući zapaženom profesionalnom i etičkom istupanju bila je deo mnogih komisija i radnih tela koje je imenovalo Ministarstvo zdravlja, u okviru kojih je učestvovala u izradi brojnih vodiča i pravilnika koji regulišu sestrinsku profesiju. Bila je istaknuta članica brojnih organizacija i grupa, dajući značajan doprinos unapređenju organizacije i rada sestara na svim nivoima zdravstvene zaštite.
Tokom svoje duge karijere, pored formalnog obrazovanja, znanje je sticala i putem brojnih edukacija, stručnih skupova, kongresa i seminara. Za svoje radove i edukacije višestruko je nagrađivana kao učesnik ili moderator.
U saradnji s Društvom za borbu protiv raka „Kraljica Jelena Anžujska“ učestvovala je kao predavač i edukator na sledećim projektima: „Prenesi život“ (2016), „Zdravlje na dlanu“ (2016), „Možeš i ti“ (2017), „Tihi ubica“ (2017).
Projekti su realizovani uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Grada Kraljeva.
Za doprinos zdravstvenoj nezi, organizaciji sestrinskog rada i obrazovanju, Marija je višestruko nagrađivana. Priznanja su joj dodeljivana na lokalnom i republičkom nivou. Za nju sestrinstvo nije profesija, već poziv. Biti uz čoveka u najranjivijem trenutku njegovog života istinska je čast i odgovornost.
Izvod iz biografije
Dušica Biočanin
Biografija vredna poštovanja
Dušica Biočanin (devojačko Stevanović) rođena je 29. jula 1969. godine u Jagodini, od majke Mirjane i oca Miodraga. Odrastala je u porodičnoj kući kao jedinica, okružena velikom brigom i ljubavlju roditelja. Radoznala i živahna često je upadala u svakojake nevolje. Neizbrisiv trag na njeno odrastanje ostavili su i roditelji njene majke, baka Milosija i deda Miladin, koji su je učili kroz svoj odnos prema njoj da bude stroga, pravedna, pouzdana i odgovorna osoba.
Osnovnu školu je završila 1985. godine u Jagodini. Nakon toga upisuje gimnaziju „Svetozar Marković“ (prirodno-matematički smer) i završava je 1987. Upisuje srednju medicinsku školu ,,Danilo Dimitrijević“ u Ćupriji, na iznenađenje cele porodice (od ranog detinjstva pokazivala je sklonost prema učiteljskom pozivu), koju sa odličnim uspehom i primernim vladanjem završava 1989. godine.
Po završetku srednje škole 1988. godine upisuje Biološki fakultet u Beogradu, ali život ima neke druge planove za nju i 1991. godine počinje da radi u Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu kao odeljenska sestra. Radna, vredna, odgovorna 2003. godine prelazi u Kabinet za endoskopiju pri III odeljenju.
Višu medicinsku školu u Zemunu završava 2007. godine, uporedo s poslom. Za edukatora zdravstvene nege postavljena je 2010. godine i taj posao je obavljala do 2013. godine. Kroz taj rad delimično je ostvarila svoje dečje maštarije da kad poraste bude učiteljica. To je možda i razlog zašto su njena predavanja i kontakt sa slušaocima uvek bili interesantni i interaktivni.
Željna znanja, ambiciozna 2008. godine na Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija ,,Milutin Milanković“ u Beogradu stiče zvanje strukovne medicinske sestre, a 2013. godine na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija u Beogradu završava Specijalističke strukovne studije iz oblasti kliničke nege. Od 2013. godine je obavljala poslove glavne sestre Dnevne bolnice, a od 2015. godine je postavljena za glavnu sestru Klinike za digestivnu hirurgiju – Prva hirurška. Sigurna i pouzdana, s razvijenim osećajem za timski rad uz izuzetno razvijenu sposobnost prilagođavanja. Emocionalno zrela i stabilna, dobrih komunikacionih veština, strpljiva, stručna i spremna da prihvati odgovornost.
Stečeno znanje nesebično je prenosila mlađim koleginicama, jer obrazovan kadar, uz odgovarajuće iskustvo, može mnogo da doprinese unapređivanju sestrinske profesije. Komunikativna i uvek spremna za novine u sestrinstvu i edukaciji, aktivno učestvuje u edukativnim sadržajima koji se organizuju za sestre i tehničare. Aktivan je član strukovnih asocijacija sestara i uvek se rado odazivala pozivima da bude predavač. Višegodišnje iskustvo na odeljenju kolorektalne hirurgije zajedno s koleginicom Živkom Madžić i koleginicama sa odeljenja, 2010. godine deli kroz priručnik „Standardi i normativi kod pacijenata sa stomom“.
Zajedno s koleginicom Živkom Madžić organizovala je kurseve i stručne sastanke, uvela praktičnu obuku pacijenata sa stomom za pacijente i rodbinu, te postala i jedan od osnivača „Stoma centra“ u Kliničkom centru Srbije.
Autor je brojnih akreditovanih radova koje je predstavila na stručnim skupovima sestara u zemlji i inostranstvu sa usmenim i poster prezentacijama po zadatoj temi, prezentovanih na srpskom i engleskom jeziku na kongresima u zemlji i inostranstvu (Svetski kongres stoma terapeuta, Geteborg, Švedska, 2017; ,,Enterostomy marking before surgery in patients with colorectal carcinoma“, Evropski kongres stoma terapeuta Berlin, Nemačka, 2018; ,,Concept of health care of ostomy patiens in Serbia“, Evropski kongres stoma terapeuta Rim, Italija, 2019; Slovenija ,,Prevencija infekcije operativnog mesta – primena protokola“, 2020).
Član je Uređivačkog odbora časopisa ,,Gastrointestinal Nursing UK“ od 2019, član Kraljevskog odbora medicinskih sestara/tehničara Republike Srbije, stručni saradnik na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija u Zemunu (praktična nastava iz Zdravstvene nege u hirurgiji i Standardi zdravstvene nege u hirurgiji na specijalizaciji iz oblasti kliničke nege), stručni saradnik Visoke zdravstveno-sanitarne škole „Visan“ (praktična nastava iz Zdravstvene nege u hirurgiji).
Od avgusta 2015. godine član je Zdravstvenog saveta Srbije.
