Svečanom akademijom, priređenoj u prepunoj sali amfiteatra Kliničkog centra Srbije, svečano je obeležen 12. maj, Međunarodni dan sestrinstva. Uz sestrinsku himnu, učesnike skupa, brojne goste i predstavnike medija, u ime organizatora – Udruženja medicinskih sestara/tehničara KCS „Sestrinstvo“, pozdravila je i poželela im dobrodošlicu predsednica Marija Galić, upućujući čestitke i babicama za njihov dan – 5. maj.
U ime Ministarstva zdravlja Republike Srbije čestitke slavljenicima preneo je pomoćnik ministra prof. dr Nebojša Tasić, odajući priznanje i zahvalnost medicinskim sestrama za značaju ulogu u sistemu zdravstvene zaštite, humanost i posvećenost profesiji i nezamenljivu ulogu u brizi i nezi pacijenata.
Praznične čestitke sestrama biranim rečima uputile su i direktorka Univerzitetskog kliničkog centra Srbije prof. dr Jelena Drulović i glavna sestra UKCS Mirjana Pribićević.
Na svečenosti je obeležena i 20. godišnjica ustanovljenja nagrade „Dušice Spasić“, koju dodeljuju „Sestrinstvo“ i časopis „Viva“. O liku hrabre, mlade sestre, čije ime nagrada nosi, koja je preminula negujući obolelog tokom epidemije variole vere, govorila je Marija Galić.
Svečano su uručena priznanja i ovogodišnjim laureatima statuete Dušice Spasić: Svetlani Crnadak, sa Klinike za dermatovenerologiju UKCS u Beogradu i Dani Minić, sa Odeljenja interne intenzivne nege Opšte bolnice u Priboju.
Životni put i ostvarenja Florens Najtingejl, utemeljivača modernog sestrinstva, predstavila je Silvana Radošević, sa Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju UKCS.
Povodom Dana sestrinstva dodeljene su zahvalnice uzornim sestrama/ tehničarima i babicama.
U umetničkom delu svečanog programa nastupala je mlada solistkinja Sara Ristić.
Проф. др Небојша Тасић, помоћник министра за јавно здравље о сестринској професији
Суздржавајући сузе на свом лицу сестра црта осмех на лицу пацијента
“Оно што покушавају данас савремене дигиталне технологије јесте да ће нам рећи да ће вештачка интелигенција направити робота сестру, која ће доносити храну и лекове пацијентима. Али, постоји једна изрека која каже , можда најважнију ствар која описује вашу професију, а то је да медицинска сестра суздржавајући сузе на свом лицу црта осмех на лицу пацијента.”
12.maj Međunaodni dan medicinskuh sestara– 2025 (govor)
Poštovane kolege i kolegenice , uvažena direktorko UKCS prof. Jelena Drulović i glavna sestro UKCS Mirjana Pribićević, cenjeni saradnici, dragi prijatelji i gosti, velika mi je čast i zadovoljstvo da vas pozdravim u svoje lično ime i u ime UMST KCS Sestrinstvo i da vam se zahvalim što ste svojim prisustvom uveličali današnju svečanu akademiju.
Danas smo se okupili da zajedno odamo priznanje i iskažemo zahvalnost svim medicinskim sestrama i tehničarima koji svojom predanošću, stručnošću i humanim pristupom predstavljaju temelj našeg zdravstvenog sistema.
Ova svečana akademija je prilika da se podsetimo i naglasimo koliko je značajna i važna uloga naše sestrinske profesije u sistemu zdravstvene zaštite i celokupnom društvu.
Kao predstavnik svoje profesije kojoj istinski pripadam i koju istinski volim ističem da sam ponosna što sam medicinska sestra. Ponosna sam što pripadam profesiji koja je simbol humanosti, snage i sasosećanja. Biti medicinska sestra znači uraditi ono što niko drugi neće, na način na koji niko drugi ne može uprkos svemu kroz šta prolazimo. Biti medicinska sestra 24 sata svih 365 dana u godini, na svakom mestu i u svakoj prilici ne može svako. Biti odgovoran za dobrobit, bezbednost i oporavak bolesnika odlika je istinske humanosti u službi čovekovog zdravlja. Bez medicinskih sestara, svet bi bio sasvim drugačije mesto, jer one igraju suštinsku ulogu u pružanju nege i podrške ljudima u vremenu kada su narušene osnovne čovekove potrebe koje on sam ne može da ostvari zbog bolesti ili okolnosti u kojima se našao.
Takođe medicinske setre imaju ključnu ulogu u promovisanju zdravlja i blagostanja . Naša predanost, saosećanje i strpljenje u najtežim trenucima , pružaju utehu, olakšavaju bol i vraćaju nadu. Naš rad često ostaje nevidljiv, ali njegov značaj je nemerljiv. Suočene sa brojnim izazovima, radeći dugotrajne smene, ponekad i mimo svojih granica, često se odričemo svog vremena i komfora zarad dobrobiti drugih. Bez obzira na sve okolnosti i prepreke sa kojima se suočavamo medicinske sestre će uvek i u svakom trenutku obavljati svoj posao profesionalno, humano i požrtvovano, jer biraći ovaj poziv mi nismo izabrale samo profesiju nego i način života.
Drage moje kolege i kolegenice Srećan nam Međunarodni dan medicinskih sestara, uz najlepše želje za lično i profesionalno ispunjenje!
Takođe, ova svečana akademija je prilika da izrazim duboko poštovanje i zahvalnost svim babicama i da vam čestitam Međunarodni dan babica, koji je obeležen 5.maj. Hvala Vam što svojim radom i požrtvovanjem često činite razliku između straha i sigurnosti, između neizvesnosti i vere u novi početak. Babice su simbol novog života, prve ruke koje dočekuju dete na ovaj svet, prva podrška majkama u najosetljivijim i najsrećnijim trenucima njihovog života. Vaš rad zahteva ne samo veliko znanje i veštine, već pre svega veliko srce, saosećanje i posvećenost.Svakodnevno ste uz trudnice, porodilje i novorođenčad, pružajući im ne samo medicinsku negu, već i podršku, ohrabrenje i toplu reč. , Hvala vam što svojim znanjem, iskustvom i ljubavlju unosite mir i radost u najlepše trenutke naših života i Srećan Vam Međunarodni dan babica.
S ponosom otvaram današnju svečanost i želim vam da u narednim minutima uživate u programu koji smo pripremili u vašu čast.
12.мај 2025. година
ЗАХВАЛНИЦЕ
Ред.број | ИМЕ И ПРЕЗИМЕ | УСТАНОВА |
1 | СНЕЖАНА НЕНАДИЋ | Поликлиника |
2 | МИРОСЛАВА МИЛОШЕВИЋ | Ургентни центар Интерна клиника |
3 | ВАЊА БАБИЋ | Ургентни центар Хируршка клиника |
4 | НАТАША АЛЕКСИЋ | Клиника за Нефрологију |
5 | ГОРДАНА АТАНАСИЈЕВИЋ | Клиника за Урологију |
6 | СНЕЖАНА МАЛИШИЋ | Клиника за Ортопедију и трауматологију |
7 | МИЛАНКА ПРИЈОВИЋ | Клиника за гинеколгију и акушерство |
8 | БИЉАНА РИСТИВОЈЧЕВИЋ | Завод за плућне бол.и ТБЦ |
9 | МАРИЈА АРАМБАШИЋ | Клиника за Психијатрију |
10 | ГОРДАНА МИТРОВИЋ | Клиника за Алергологију и имунологију |
11 | БИЉАНА МАРИНКОВИЋ АНЂЕЛКОВИЋ | Завод за геронтологију,Крагујевац |
12 | ЈАСНА КЕСИЋ | Институт за Медицину рада |
13 | ДРИНКА ЈУГОВИЋ | Клиника за неурологију |
14 | ЦРНОГОРКА ЛАУШЕВИЋ | Клиника за Неурохирургију |
15 | МИЛЕНА РАДОСАВЉЕВИЋ | Клиника за Хематологију |
16 | ЈАСМИНА КАСТРАТОВИЋ | Клиника за Очне болести |
17 | САЊА ЂУЛИЋ | Клиника за дерматовенерологију |
18 | ЛИДИЈА МИЛИЋ | Клиника за ОРЛ и МФХ |
19 | ГОРДАНА МАТЕЈИЋ | Клиника за кардиологију |
20 | БИЉАНА ЈАЊИЋ | Клиника за болести дигес.сис.Прва хируршка |
21 | ЈЕЛЕНА АНИЧИЋ | Клиника за кардиохирургију |
22 | МИРЈАНА ЛУКОВСКИ | Пејс мејкер центар |
23 | РАДА ЈОВАНОВИЋ | Клиника за опекотине пласт.и реконстр.хир. |
24 | МИЛИЦА ДЕЈАНОВИЋ | ГЕХ Клиника за гастро ентерол.и хепатологију |
25 | ВЕСНА МИХАЈЛОВИЋ | Клиника за пулмологију |
26 | МИРЈАНА МАРКОВИЋ | Клиника за грудну хирургију |
27 | МИЛЕНА САЛАЈ | Центар за анестезију и реанимацију |
28 | МАРИЈА МИЦКОВИЋ | Центар за радиологију |
Dusica Spasić – 2025
Dušica Spasić, mlada medicinska sestra nije ni mogla da zamisli da će njena posvećenost poslu, veoma brzo prekinuti njenu karijeru i ugasiti njenu mladost.
Medicinska sestra Dušica Spasić, na svom radnom mestu, razbolela se i umrla 23. marta.1972 godine.
Dušica je rodjena 27.decembra 1949 godine u radničkoj porodici, gde je odrastala uz roditelje Milana i Dobrilu i starijeg brata Slobodana..
Srednju medicinsku školu završila je u Beogradu i zaposlila se na “Prvoj hiruškoj klinici “
Bila je vedra i nasmejana, uvek, spremna da pomogne.
Kada je 9. marta 1972. godine bolesni Latif Mumdžić iz Tutina sa izraženim osipom, groznicom i jakim bolovima u kičmi prebačen iz Čačka u Beograd, niko nije znao da se čitava zemlja u tim trenucima upravo suočava sa slučajem jezive zaraze: velikim boginjama, tj. Variolom verom.
Dovežen u veoma teškom stanju, smešten je na Odeljenje za hitnu hirurgiju i traumatologiju Prve hirurške klinike.
Dežurni lekar je bio Jugoslav Pantić, a medicinska sestra Dušica Spasić. Ona mu je izmerila pritisak i uzela podatke od pratnje. Dr Pantić nije verovao u dijagnozu “krvarenje dvanaestopalačnog creva” ali ni on nije znao šta je zaista po sredi. Smeštaju Mumdžića u šok-sobu u kojoj ga je Dušica negovala cele noći. Kao osoba koja je direktno negovala prvog pacijenta u šok-sobi, nije mogla da izbegne zaražavanje, te 18. marta počinje da oseća malaksalost i bol, ali je nastavila da odlazi na posao. U noći između 20. i 21. marta Dušica dobija jake bolove u bubrezima. Porodica u Resniku je pozvala hitnu pomoć koja nije došla te su je prevezli u njenu Prvu hiruršku kliniku odakle je prebačena na Infektivnu kliniku. Dr Ana Gligić, tadašnji šef Nacionalne referentne laboratorije za variolu i druge viruse, prepoznaje simptome variole vere kod Dušice te naređuje njeno hitno prevoženje u karantin u planinarski dom “Čarapićev brest” na Avali. i navodi da je svih osam poslatih materijala na analizu bilo pozitivno na velike boginje Umrla je narednog dana u najtezim mukama.
Dušica Spasić je sahranjena u limenom, zavarenom kovčegu, bez obreda i obeležja, na kraju resničkog groblja, pod policijskom pratnjom.
Tek na četrdesetodnevnom pomenu se okupio veliki broj građana, među kojima su bili i njeni bivši pacijenti a Savez zdravstvenih radnika Beograda postavio je bistu ispod koje su uklesane reči „Prva žrtva variole“..
Požrtvovanost Dušice Spasić zbog koje je postala i žrtva virusa nisu ostali nezapamćeni. Posthumno, Dušica je od predsednika SFRJ Josipa Broza Tita dobila orden zasluga za narod sa srebrnim zvezdama.. U Resniku , ulica u kojoj je živela nosi njeno ime.
Bista u holu Instituta za digestivne bolesti Kliničkog centra Srbije večno podseća na nju..
U znak secanja na Dušicu Spasić, Udruženje medicinskih sestara i tehničara kcs „Sestrinstvo“ i časopis „Viva“ 2004. ustanovili su nagradu Dušica Spasić koja se dodeljuje 10 – u godinu za redom,medicinskim sestrama, koje su svoj radni vek provele u brizi i negovanju najtežih bolesnika, kao priznanje i znak zahvalnosti za izuzetne rezultate i doprinos u radu.
Nagrada je ustanovljena kako bi smo negovali kulturu sećanja na lik i delo Dusice Spasic,heroine svog i danasnjeg vremena. a i zbog toga što je film Goran Marković, je snimljen sa mnogo umetničke slobode, 1982. godine uprljao njenu ličnost i naneo još veću tugu njenim najbližima zbog toga što je ne prikazuje onakvu kakva znaju da je bila, pa se ovom nagradom i rehabilituje lik ove požrtvovane i humane žene.
Postavlja se pitanje da li smo za ovih 10 godina uspeli da rehabilitujrmo njen lika i delo. Mislim da jesmo. Sećanje na Dušicu Spasić kod svih nas budi ponos i tugu. Hrabra i posvećena profesiji a prerano ugašena mladost. Trudili smo se da dobije počast kakvu je i zaslužila i da je predstavimo kakva je zaista i bila sa svim vrlinama koje su je krasile. Dobra,vredna, nasmejana, pozrtvovana, uvek spremna da pomogne zauvek ce ostati upamćena. Drage kolege i kolegenice neka vam nagrada Dušica Spasić, bude inspiracija i sadisvakcija u vasem svakodnevnom radu а našim dobitnicama ne samo priznanje , nego i vetar u ledja u njihovom daljem radu. Svako dobro želim.
Imena medicinskih sestara koje su po oceni žirija ušle u uži izbor za nagradu “Dušica Spasić”, koje ispunjavaju kriterijume i zavređuju ovo priznanje. Sve one dobijaju zahvalnicu Udruženja i kao utešnu nagradu dobijaju plaćen odlazak na neki od simpozijuma ili kongresa koji će se tokom godine održati u maju, oktobru ili novembru u našoj zemlji.
ZAHVALNICE i plaćen odlazak na kongres dobijaju:
1.ZORICA STANKOVIĆ ( UKCS Klinika za alergologiju),
2.BILJANA SIMIĆ (Klinika za anesteziju i reanimaciju),
3.GORAN GAČIĆ ( UKCS Klinika za grudn u hirurgiju)
4.ZORICA BJELIĆ , (UKCS, Klinika za kardiologiju),
5.ALEKSANDRA ZILKIĆ (UKCS,Klinika za neurohirurgiju),
6.IVANKA TODOROVIĆ (UKCS,Klinika za ortopediju i traumatologiju),
7.IVANKA BUGARČIĆ (Klinika za pulmologiju),
BABICE 2025.
Ovogodišnje dobitnice zahvalnice povodom dana babica su:
ALEKSANDRA GAJIĆ TODOROVIĆ |
ANELA ZAGORAC |
LJILJANA KESEROVIĆ |
SLAĐANA ZEC |
DESA STANOJEV |
ALEKSANDRA BELIĆ |
RADMILA RAKIDŽIĆ |
JASMNINA RADOVIĆ |
(ICN) – 12 мај
Medicinske sestre, kao nosioci zdravstvene nege , 12.maja ističu svoj doprinos koji daju društvima širom sveta. U okviru Međunarodnog dana medicinskih sestara, apeluje se na sva vladina tela, organizacije, ustanove i medije da uvaže ovu profesiju i da svake godine odaju priznanje i zahvalost medicinskim sestrama i tehničarima za njihovu požrtvovanost i brigu o pacijentima. Obeležavanju Međunaorodnog dana medicinskih sestara predhodi nedlja medicinskih sestara od 6 do 12. maja u kojoj se ističe značaj ove profesije i iskazuje zahvalnost celokupnog društva.
Svake godine ICN (Međunarodni savet medicinskih sestara) određuje temu kojom će se medicinske sestre baviti tokom godine.
Ovogodišnja tema ICN definisana je pod sloganom Naše medicinske sestre. Naša budućnost. Briga o medicinskim sestrama jača ekonomije
Nadovezujući se na uspeh teme ICN za 2024. godinu, „Ekonomska moć nege“, koja je pokazala kako strateška ulaganja u sestrinstvo mogu doneti značajne ekonomske i društvene koristi, tema za 2025. godinu pomera fokus na zdravlje i dobrobit medicinskih sestara. Ova tema ističe ključnu ulogu koju zdrava radna snaga u sestrinstvu igra u jačanju ekonomija, poboljšanju zdravstvenih sistema i obezbeđivanju boljih ishoda za zajednice širom sveta.
Dr sestrinstva Pamela Čiprijano, predsednica ICN-a, objasnila je zašto je tema izabrana:
„Za našu temu ICN za 2025. godinu ističemo važnost podrške zdravlju i dobrobiti medicinskih sestara, koje su od vitalnog značaja za funkcionisanje zdravstvenih sistema širom sveta. Medicinske sestre se suočavaju sa brojnim izazovima: fizičkim, mentalnim, emocionalnim i etičkim, i imperativ je da se ovim izazovima pozabavimo na način koji unapređuje njihovo celokupno zdravlje. Ova tema pruža priliku da se u prvi plan stave praktična rešenja – rešenja koja se mogu odmah primeniti kako bi se podržale medicinske sestre u njihovom svakodnevnom radu i poboljšalo njihovo dugoročno zdravlje. Ona pojačava apel iz naše Povelje za promene koja poziva sve organizacije i vlade da cene, štite, poštuju i ulažu u naše medicinske sestre za održivu budućnost nege i zdravstvene zaštite.“
Investiranje u poboljšanje zdravlja medicinskih sestara i raspodela resursa moglo bi povećati kapacitet za negu za 20% (Britnell, 2019). S obzirom na to da medicinske sestre čine priblizno 2,5% svetske radne snage.
Globalna kriza zdravstvenih radnika: Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije o stanju nege u svetu (SZO, 2020a) ističe globalni nedostatak od najmanje 6 miliona. Da bi se postigli bolji rezultati u unapređenju sveobuhvatne zdravstvene zaštite i poboljšali tretmani kako bi se odgovorilo na rastuće zdravstvene potrebe, istraživači predviđaju da će biti potrebno još 30 miliona medicinskih sestara do 2030 god. (Hakenstad i saradnici, 2022). Kako je ukazao dr Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor SZO, kriza radne snage u zdravstvu nije samo pitanje zdravstvene zaštite; to je ekonomsko pitanje. Bez čvrste radne snage u zdravstvu, ekonomije ne mogu da funkcionišu u svom punom potencijalu (SZO, 2024b) Zemlje često oslanjaju na kratkoročna rešenja, poput povećanja međunarodnog zapošljavanja, prenošenja zadataka na na manje kvalifikovane radnike i sve većeg oslanjanja na povremene radnike, ali te mere ne rešavaju osnovne uzroke nedostatka osoblja i hitnu potrebu za zadržavanjem kvalifikovanih radnika.
Predstojeći izveštaj ICN -a, koji će biti objavljen 12. maja 2025. godine, zasnivaće se na opipljim dokazima, zasnovanim na rešenjima za poboljšanje zdravlja i dobrobiti medicinskih sestara, prepoznajući njihovu ključnu ulogu u optimizaciji zdravstvenih sistema i ekonomija. Baviće se ključnim pitanjima kao što su mentalno zdravlje, fizičko blagostanje i bezbednost na radu, nudeći praktične strategije za podršku medicinskim sestrama u ovim kritičnim oblastima. Agenda sadrži sedam tačaka za brzo rešavanje problem:
- Sprovesti planiranje radne snage zasnovano na dokazima .Periodično pratiti radna opterećenja i proaktivno rešavati nedostatke u zaposlenju kako bi se minimizovali rizici i sprečilo preopterećenje medicinskih sestara.
- Pružite medicinskim sestrama osnovne resurse, opremu, tehnologiju i infrastrukturu neophodnu za bezbednu i efektivnu pružanje nege. Pored toga, dajte prioritet investicijama u digitalne alate za unapređenje produktivnosti i optimizaciju efikasnosti pružanja nege.
- Podržati pravo medicinskih sestara na bezbedno i zdravo radno okruženje. Sprovesti protokole bezbednosti i obezbediti ličnu zaštitnu opremu, kao i zaštićene periode odmora kako bi se sprečile povrede na radu i umor. Dostojni uslovi rada znače osiguravanje da svaka medicinska sestra ima dostojanstvo, poštovanje, prava i zdravu ravnotežu između posla i privatnog života.
- Dati prioritet ulaganjima u visokokvalitetno obrazovanje medicinskih sestara i kontinuirani profesionalni razvoj i edukaciju. Obezbediti jasno definisane karijerne puteve i mogućnosti za kontinuirani profesionalni razvoj
- Negovati kulturu koja daje prioritet nezi usmerenoj na ljude i kontinuiranom unapređenju. Negovati inkluzivno, kolaborativno i transparentno okruženje sa snažnim programima mentorstva i omogućiti medicinskim sestrama da budu liderke i donosioci odluka.
- Ukloniti prepreke za pristup zdravstvenoj zaštiti medicinskih sestara pojednostavljivanjem puteva kako bi se osigurao lak i pravovremen pristup preventivnoj nezi, lečenju i uslugama podrške. Osigurati da su ove usluge lako dostupne i dizajnirane da zadovolje jedinstvene potrebe medicinskih sestara.
- Valorizacija rada adekvatna- Rešite pitanje platne ravnopravnosti i osigurajte pravičnu distribuciju opterećenja. Podržite fleksibilne radne aranžmane kako biste zadovoljili različite potrebe i povećali zadržavanje radne snage i zadovoljstvo poslom.
Pored toga, izveštaj će se zalagati za stvaranje bezbednijih, podržavajućih i pozitivnijih radnih okruženja koja podstiču kulturu visokih performansi, što na kraju obezbeđuje poboljšani pristup i kvalitet nege pacijenata, veće zadržavanje radne snage i jači, otporniji zdravstveni sistem koji koristi društvu u celini. Rešavanje osnovnih uzroka koji narušavaju dobrobit medicinskih sestara je neophodno za zdravu radnu snagu u sestrinstvu.
Naš cilj nije samo da istaknemo izazove sa kojima se medicinske sestre suočavaju, već i da pružimo putokaz za omogućavanje zdravije radne snage Dajući prioritet dobrobiti medicinskih sestara, kako bi mogle da pružaju visokokvalitetnu negu koja je ključna za zdravlje naših zajednica.
Brinite o svom zdravlju kao što brinete o zdravlju drugih.