NAGRADА “DUŠICA SPASIĆ” ZA 2024.godinu

• Dušica Spasić, medicinska sestra rođena je 1951.godine u Resniku.
• marta popodne, dok se grupa infektologa i epidemiologa užurbano pripremala da krene put Novog Pazara, na pregled u Prvu hiruršku kliniku javila se dvadesettrogodišnja medicinska sestra Dušica Spasić, koja je 9. Marta na toj klinici bila dežurna kada je u nju primljen Latif Mumdžić (negovala je obolelog u šok – sobi). Oko 19.30, zbog sumnje da je obolela od velikih boginja, biva preneta na Infektivnu kliniku. U toku noći subkonjuktivilna krvarenja bila su sve veća, kao i bolovi u slabinskom predelu, koji se nisu smirivali ni posle visokih doza analgetika.
• U sredu 22. marta uzorak je iz Novog Pazara donet na ispitivanje u Institut “Torlak”, gde je nešto pre podneva elektronskom mikroskopijom u njemu identifikovan virus velikih boginja i naknadno utvrđrno da je Latif Mumdžić umro od te bolesti. Sada je sve bile jasno: variola vera je bila u Beogradu, pa su već u 13.08 Dermatovenerološka i Prva hirurška klinika stavljene u karantin ( 482 lica, od čega 168 zdravstvenih radnika i osoblja). Dečije odeljenje Dermatovenerološke klinike sa 40 mališana stavljeno je u strogu izolaciju (karantin u karantinu), dok je tadašnja milicija obezbedila strogu spoljnju izolaciju obe klinike. Istovremeno, započeta je obimna epidemiološka anketa da bi se pronašlo svako lice koje je bile izloženo riziku da bude inficirano.
• Dušica Spasić nije uspela da se izbori sa opakom bolešću. Obolela je od najtežeg kliničkog oblika variole – Purpura variolosa. Umrla je u četvrtak 23. marta u 11 sati. Sahranjena je sutradan, tajno, u neobeleženom grobu, kako je procedura nalagala, na mesnom groblju u Resniku, u predgrađu Beograda, nekoliko stotina metara od kuće gde je živela. Roditelji, brat i snaja nisu znali za njenu smrt. Sutradan su odvedeni u karantin, a dve nedelje kasnije su saznali šta se dogodilo. Dan nakon što je umrla Dušica, u Čačku je od velikih boginja umrla i dvadesettrogodišnja Milka Đurašić, medicinska sestra koja je negovala Latifa Mumdžića u Čačku. Dušica i Milka bile su jedine žrtve variole iz redova zdravstvenih radnika, od šest koliko ih je obolelo (tri lekata i tri medicinske sestre).
• Na ovu medicinsku sestru danas podseća ulica sa njenim imenom u Resniku i bista u holu klinike u kojoj je radila.
• Goran Marković, je 1982. godine, sa mnogo umetničke slobode, snimio film Variola vera. U filmu se pojavljuje lik sestre Slavice (koga glumi Vladica Milosavljević) koji je kasnije postao predmetom kritika s obzirom da blati uspomenu na lik stvarne bolničarke. Ostalo je nedorečeno pitanje, dokle mogu da sežu umetničke slobode.
• Mnogo godina kasnije, 2005. godine, Udruženje medicinskih sestara i tehničara KCS Sestrinstvo i časopis Viva ustanovili su nagradu Dušica Spasić, kojom se pohvaljuje rad medicinskih sestara sa bolesnicima. Jedna od ideja je zašto je nagrada ustanovljena i zbog toga što je film koji je kasnije snimljen, uprljao njenu ličnost i naneo još veću tugu njenim najbližima zbog toga što je ne prikazuje onakvu kakva znaju da je bila, pa se ovom nagradom i rehabilituje lik ove požrtvovane i humane žene i profesije u celini.

Nagrada  „Dušica Spasić“ koju smo ustanovili biće i nadalje izraz sećanje na Dušicu, sećanje na sve one zdravstveneradnike koji su se smelo borili sa Variolom. Nadamo se da smo ovom nagradom uzdigli  časni  lik ove požrtvovane i humane  mlade žene i profesije u celini.
Godišnje se dodeljuju dve nagrade: jedna  sestri zaposlenoj  u  zdravstvenim ustanovama Republike  Srbije, a druga   sestri zaposlenoj  u Univerzotetskom  kliničkom centru Srbije.