Već 14 godina za redom dodelјuje se prestižna nagrada “Dušica Spasić”, među dobitnicama prethodnih godina puno je sestrinskih likova, brilijantnih biografija na koje smo profesionalno ponosne.
U znak sećanja na Dušicu Spasić, heroinu svog i današnjeg vremena i profesije, Udruženje medicinskih sestara i tehničara KCS “Sestrinstvo” i časopis “Viva” dodelјuje nagradu “Dušica Spasić”.
Godišnje se dodelјuju dve nagrade, jedna za sestru zaposlenu u Republici Srbiji, a druga nagrada za sestru zaposlenu u Kliničkom centru Srbije.
Ovogodišnji uzori profesije i nosioci statue “DUŠICA SPASIĆ” su medicinske sestre izuzetnih lјudskih i profesionalnih vrednosti.
Nagrada na nivou Republike Srbije i PRVI LAURET pripao je višoj medicinskoj sestri Milјojki Stanisavlјević.
Rođena je 02.05.1954.godine.Srednju medicinsku školu završila u Čačku, a Višu medicinsku u Splitu na Medicinskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu 1990.godine. Radila kao viša medicinska sestra u KC Ljublјana, Vojnoj bolnici u Splitu i u opštoj bolnici Čačak od 2000.godine.
Ceo svoj radni vek posvetila je brizi o pacijentima, radeći na najzahtevnijim poslovima zdravstvene nege od standardne, poluintezivne do intezivne nege i lečenja, pridržavajući se u radu standarda prakse i etičkih principa profesije, sa vedrinom, optimizmom i osmehom na licu. Tokom profesionalnog rada pacijent joj je uvek bio na prvom mestu, poštujući njegovu autonomiju, dostojanstvo i lјudska prava i dobrobit pacijenta.
U periodu 1972. godine kada je bila epidemija Variole vere, sestra Milјojka se nalazila u karantinu sa porodicom medicinske sestre Dušice Spasić.
Sestra Milјojku krase brojne lјudske i profesionalne osobine i vrline,kao što su humanost, odanost profesiji, samoprekor, dostojanstvo i visoka profesionalnost.
Poseduje veliko radno iskustvo koje se odlukuje stučnošću i profesionalnom odnosom prema pacijentima i kolegama uz izgrađen humani i empatski stav. Kreativna u radu,sa izvanrednim sposobnostima za organizaciju i timski rad, sa dobrom interpersonalnom komunikacijom i jasno postavlјenim profesionalnim granicama. Tokom rada stalno je radila kako na sopstvenoj edukaciji i usavršavanju, tako i na osposoblјavanju i edukaciji mlađih koleginica i kolega.
Nosilac je medalјe za rad.
Ceneći doprinos Milјojke Stanisavlјević u zbrinjavanju i nezi pacijenata, kao i razvoju sestrinske profesije u Moravičkom okrugu i u Republici Srbiji, UMST i babica Republike Srbije, na predlog UMSTB Moravičkog okruga,je predložio je višu medicinsku sestru MILjOJKU STANISAVLjEVIĆ za dodelu prestižne nagrade Dušica Spasić, smatrajući da ona zaslužuje da svoj radni vek upravo kruniše ovako prestižnom nagradom
Nagradu je uručio Nenad Banićević glavni tehničar KCS .Prisutnima se obratila dobitnica MILjOJKA STANISAVLjEVIĆ i predlagač nagrade predsednica UMST i babica Srbije DIANA OTAŠEVIĆ
DRUGI LAURET ne nivou KCS pripao je medicinskom tehničaru DENISU ŠKRINјARU. Rođen je 07.01.1965.godine u Beogradu. Osnovnu školu završio na Novom Beogradu, Medicinsku školu u Zemunu. Sa 18 godina odlazi na služenje vojnog roka u Valјevo, gde služi u motorizovanoj specijalnoj jedinici..Služeći vojni rok u svojoj jedinici ne mali broj puta je u prilici da iskoristi svoje stručno znanje u pružanju pomoći na licu mesta.
Nakon povratka iz armije, 1984.godine počinje da radi na Internoj „A“ klinici. 1987.godine posle tri godine rada glavne sestre, doktori, načelici tadašnje „A „klinike vide u Denisu stručnost, okretnost i sposobnost brzog rasuđivanja u kritičnim situacijama i odlučuju da 22-godišnjeg Denisa pošalјu da radi u Urgentnom centru, nadajući se da će tamo njegovo znanje dobiti potrebno iskustvo.
Tako da Denis počinje da radi u hitnoj prijemnoj internističkoj ambulanti.Nakon godinu dana rada u Urgentnom centru on samoinicijativno odlazi na rad u Nemačku u trajanju od dva meseca u cilјu usavršavanja rada u hitnoj prijemnoj ambulanti. Naš Denis postaje iskusan tehničar, dobar čovek i kolega, kojeg kolektiv poštuje, ceni i voli.Vrlo rado je viđen u svim ambulantama Urgentnog centra i ne retko tražen za pomoć ili savet.
Denis radi u Urgentnom centru do 2008.godine kada prelazi na Kliniku za hematologiju gde postaje uzor i mentor mladim sestrama.
Neprocenjivo je i nemerlјivo svo znanje i iskustvo koje je Denis doneo sa sobom i nesebično podelio svuda gde je radio.
Denisa za nagradu predložio je kolektiv Klinike za hematologiju KCS.
Nagradu dobitniku uručila je predsednica Udruženja medicinskih sestara i tehničara KCS “Sestrinstvo”, Marija Galić.
Prisutnima se obratila RADICA ILIĆ predsednica Sindikata Republike Srbije.
Posle obraćanja predsednice RADICE ILIĆ prigodne poklone uručila im je TANјA ERDELjANOVIĆ predsednica Sindikata sestara Kliničkog centra Srbije.
Medicinske sestara koje su ušle u uži izbor za dobitnicu nagrade “Dušica Spasić”, koje ispunjavaju kriterijume i zavređuju ovu nagradu.
Sve one su dobile zahvalnicu, a utešna nagradu, za one koje rade preko 30 godina staža plaćen odlazak na Simpozijum u maju mesecu u Vrnjačku banju, a u organizaciju UMST i babica Srbije.
ZAHVALNICE i plaćen odlazak na Simpozijum
- MARIJA SAVIĆ-OPŠTA BOLNICA VALjEVO
- JASMINA MILUTINOVIĆ-URGENTNI CENTAR, HIRURGIJA, KCS
- SNEŽANA ĐORĐIĆ-URGENTNI CENTAR –INTERNA, KCS
- SVETLANA PEJČIĆ-KLINIKA ZA UROLOGIJU, KCS
- ALEKSANDRA ADžIĆ-KLINIKA ZA ALERGOLOGIJU I IMUNOLOGIJU, KCS
ZAHVALNICE
- SILVANA RADOŠEVIĆ-KLINIKA ZA OPEKOTINE,PLASTIČNU I REKONSTRUKTIVNU HIRURGIJU, KCS
- SNEŽANA KOZIĆ-KLINIKA ZA BOLESTI DIGESTIVNOG SISTEMA PRVA HIRURŠKA, KCS
- MIRJANA NIKOLIĆ-KLINIKA ZA GRUDNU HIRURGIJU, KCS
- SANјA BRANKOVIĆ-KLINIKA ZA DERMATOVENEROLOGIJU, KCS
- VESNA JANKOVIĆ-KLINIKA ZA ORTOPEDIJU I TRAUMATOLOGIJU, KCS
Zahvalјujemo se MARTINI JOVANOVIĆ, učenica petog razreda Osnovne škole Starina Novak u Beogradu koja je ulepšala ovaj događaj muzičkim numerama koje je izvela na violini.
NEŠTO O DUŠICI SPASIĆ
Dušica Spasić, bila je mlada medicinska sestra nije ni mogla da zamisli da će njena posvećenost poslu, veoma brzo prekinuti njenu karijeru i ugasiti njenu mladost. Preminula je od Variole Vere negujući prvog obolelog od ove opake i tada ne prepoznate bolesti. Medicinska sestra Dušica Spasić, na svom radnom mestu, razbolela se i umrla 23. marta.1972 godine.
Dušica je rođena 27.decembra 1949 godine u radničkoj porodici.
Srednju medicinsku školu završila je u Beogradu i zaposlila se na “Prvoj hiruškoj klinici”.
Veoma tiha i skromna umela je da se snađe u svim prilikama i da završi sve poslove. Za sobom je ostavlјala svuda svetao trag. Bila je vedra i nasmejana, volela posao koji radi.
Ovaj dan je prilika da zastanemo i setimo se njenog dragog lika i okolnosti koje su predhodile njenom tragičnom kraju. Naime sredinom marta 1972. godine vladala je epidemija Variole Vere. Bolest je sa Bliskog Istoka na Kosovo uneo jedan Hadžija. Tako je počelo….. 8. marta 1972. godine jedan zaraženi pacijent iz Novog Pazara sa ne tipičnom kliničkom slikom primlјen je u Čačansku bolnicu. Dan posle zbog pogoršanja je prebačen u Institut za Dermatovenerologiju. Pacijentu se opšte stanje pogoršava zbog čega iste hladne martovske noći prebačen na I hirušku kliniku odelјenje za hitnu hirurgiju i traumatologiju. “Bilo je 23 časa kada je grupa lјudi sa Dermatovenerološke klinike ogrnuta teget pelerinama prenosila na nosilima teško obolelog čoveka I na hirušku kliniku.
Dušica Spasić je bila dežurna kada je primlјen pacijent i negovala ga u šok sobi. Svi angažovani nisu ni slutili da su te večeri bili u direktnom kontaktu sa obolelim od Variole, bolesti koja je nije javlјala od 1930 te i za koju se mislilo da je iskorenjena.
Sledećeg dana pacijent je umro, ali je virus ostao u milionskom Beogradu, Čačku, Novom Pazaru i još u nekoliko manjih mesta u kojima je oboleli boravio…..
Kroz šta je prolazila ova mlada devojka govori i deo priče dr Ane Gligić koja je Dušici uzela uzorak krvi i postavila dijagnozu;
“Dana 22. marta, pozvana sam u Infektivnu kliniku u Beogradu da pogledam jedan slučaj. Na sreću, to nije bila variola vera. Međutim, u sobi prekoputa čula sam da neko jauče na sav glas. Pitala sam infektologa ko je to. Rekao mi je da je to jedna medicinska sestra koja ima napad žuči. Rekla sam da želim da je vidim. Bila je to medicinska sestra Dušica Spasić. Odmah sam posumnjala da je reč o varioli veri. I to najtežem obliku. Imala je subkonjuktivalna krvarenja, bolove u slabinskom predelu koji se nisu smirivali ni posle visokih doza analgetika. Znala sam da će umreti. Predložila sam da uzmemo krv i da pokušamo da izolujemo virus. Dušica je već umrla kada smo iz njene krvi utvrdili na hilјade virusnih čestica u kubiku krvi.
Tog 22. marta sa prvim danom proleća sa “Torlaka” stiže laboratorijska potvrda da je preminuli pacijent koga je Dušica primila i negovala bio zaražen virusom velikuh boginja. Sada je sve bilo jasno Variola Vera je bila u Beogradu, odmah su Dermatovenerološka klinika i I hiruška klinika stavlјene u karantin. Međutim Dušici nije bilo spasa …..
Sahranjena je tajno na kraju groblјa u Resniku kod Beograda gde je i živela sa roditelјima, pod okrilјem hladne martovske noći.
Tu je i ostala da je uz bukete cveća posećuju svi oni koji su je poznavali i voleli.
Požrtvovanost Dušice Spasić nije ostala nezapamćena. Posthumno, Dušica je od predsednika SFRJ Josipa Broza Tita dobila orden zasluga za narod sa srebrnim zvezdama.. U Resniku, ulica u kojoj je živela nosi njeno ime.
Bista u holu I hiruške Klinike KCS večno podseća na nju..
Smrću na ovakav način Dušica je zakoračila u ne zaborav njeno ime danas je sinonim za jake, hrabre, požrtvovane i sestre sa osećajem dužnosti.
Dušicino žrtvovanje služi na čast sestrama i sestrinskoj profesiji, na ovaj način ovekovečeno u godišnje priznanje sa njenim imenom.
Dan posle Dušicine smrti u Čačku je umrla medicinska sestra Milka Đurašić, koja je negovala Latifa Mumdžića obolelog od variole. Spominjeno i njeno ime da se pamti i zna daje 6 zdravstvenih radnika obelelo od epidemije, a da su umrle dve medicinske sestre.
Ovo priznanje pripada sestrama koje su najveći deo svog radnog vremena provele i darivale najtežim bolesnicima u bolesničkoj sobi, upravo tamo gde je sestra najpotrebnija i gde je sestrinska uloga nezamelјiva i najhumanija, neizostavno je reći ova nagrada je pohvala i znak zahvalnosti za izuzetne rezultate u toku rada.