Studijsko putovanje u Budimpeštu , realizovano od 02.11. do 05.11.2017. godine u organizaciji UMST KCS „ Sestrinstvo“ činila je grupa od 45 medicinskih sestara .
Za posetu bolnici izabrali smo jednu od najstarijih bolnica u Evropu, Szent Rókus Kórház, u kojoj je lokacijski smešteno i Udruženje medicinskih sestara Mađarske. Kako smo Udruženje koje se pored svojih redovnih aktivnosti bavi i istorijatom sestrinstva, interesovanje i želјa da saznamo kakav su istorijat u razvoju profesije imale i druge zemlјe, predstavlјa još jedan razlog za odabir baš ove bolnice.
Bolnica Rókus Kórház, smeštena na jednom od najprometnijih bulevara – Rakoci bulevaru, tik uz spomenik kulture Rokus-kapolna (Rokuš kapela) iz 1740. godine. Bolnica je dobila ime po zaštitniku doktora, Svetom Roku .Temlјi bolnice, sagrađeni su na nekadašnjoj baraka – bolnici u vreme velike epidemije kuge. 28. maja 1798. godine, otvorena je bolnica sa 237 postelјa a dograđivana je i proširivana sve do 1978 godine. Bolnica Rókus Kórház preživele je istorijske oluje dva veka , veliku poplavu 1838. godine i oba svetska rata. Za bolnicu Rókus Kórház , vezuje se primena prve anestezije, uvođenje hlorisanog ručnog pranja, pokrenuta je prva centralna laboratorija za rendgenske zrake u Evropi (dve godine nakon otkrivanja rendgenskog snimka) a prvi štrajk zdravstvenih radnika u Evropi bio je u Mađarskoj i započet je, baš, u ovoj bolnici. 2017. godine u okviru zdravstvenih reformi bolnicu je trebalo zatvoriti, ali opstala je, samo sa drugom strukturom.
Danas bolnica ima 627 kreveta , od čega 170 za rehabilitaciju kardioloških bolesnika a ostatak za medicinsku negu i jednodnevnu hirurgiju. Bolnica poseduje ambulantno – dijagnostički i hospitalni deo, obuhvata medicinske specijalizacije hirurških, internih, pedijatrijskih, ginekoloških i drugih grana. U okviru bolnice nalazi se privatna plastična hirurgija. Od 2000. godine bolnica poseduje sartifikat EN ISO 9002, što joj omogućuje pružanje kvalitetne zdravstvene usluge, čime je ovlašćena da može zbrinuti građane 25 zemalјa, članica Evropske Unije i pružiti im zdravstvenu zaštitu na koju su navikli u svojim zemlјama. Glavni zadatak bolnice je zbrinjavanje stanovništva Peštanske županije (410 hilјada stanovnika u 68 naselјa).
O načinu rada medicinskih sestara u bolnici, kao i obilazak bolnice, omogućili su nam gostoprimlјivi i lјubazni domaćini: predsednik Udruželјa Mađarskih sestara Mr Miklós Bugarszki i direktorka za zdravstvenu negu Bugarszkiné Sárközi Gizella. Domaćini su nam organizovali predavanja o istorijatu bolnice i Udruženja medicinskih sestara Mađarske, sproveli do prostorija udruženja , hirurških odelјenja, odelјenja za rehabilitaciju kardioloških bolesnika, upoznali sa organizacijom i načinom rada sestrinske službe. Sestrinska služba u bolnici Rókus Kórház organizovana je tako da medicinske sestre imaju punu autonomiju, a hijerarhijsku strukturu na nivou zdravstvene nege čine: direktor zdravstvene nege, direktor za lјudske resurs i direktor za kontrolu kvaliteta. Jedna od njih je direktorka za zdravstvenu negu Bugarszkiné Sárközi Gizella, koja nas je i dočekala. Svi oni su visokoobrazovani kadar, medicinske sestre, sa završenim master studijama i doktoratima. U bolnici je zaposleno 290 medicinskih sestara, što im predstavlјa veliki problem, jer je broj sestara mali i time su nezadovolјne. Smenski rad je organizovan na 12 sati a plate im se kreću u rasponu od 600 do 800e, te smatraju da su neadekvatno i malo plaćene. U svom radu primenjuju ISO standarde. Licencu obnavlјaju svake pete godine, a da bi je obnovili neophodno je da na godišnjem nivou sakupe 150 bodova.
Sestrinsko ime kojim se ponose Trugly Margit (Kékkeresztes Márta Betegápoló Egyesület) začetnica zdravstevne nege i setrinstva – 1926.godine.
Imali smo tu čast da upoznamo predsednika Udruženja Mađarskih sestara, Mr Miklós Bugarszkog, koji nam je lično predstavijo rad udruženja i njegov istorijat. Udruženje medicinskih sestara Mađarske formirano je 1989.godine.
Članovi su Evropskog Udruženja sestara a njihov rad se zasniva na edukaciji sesta i afirmaciji sestrinske profesije. Ovo udruženje se susrelo sa mnogim problemima i gubitkom članstva formiranjem Komore 2004 godine i pojavom većeg broja udruženja. Osim, 12.maja Međunarodng dana sestara, proslavlјaju 19. februara , Dan Mađarskih medicinskih sestara, datum rođenja njihove medicinske sestre Kossuth Zsuzsanna, rođene 1817.godine, koja je tokom rata za nezavisnost bila glavna medicinska sestra Mađarskih trupa. Dala je ogroman doprinos negujući nastradale i ranjene. Umrla je 1854.godine, u 37.godini života u emigraciji.
Kada bi smo analizirali probleme sa kojima se sreću naše Mađarske kolege, slobodno mozemo reći da se ne razlikuju mnogo od naših. Nedovolјan broj medicinskih sestar, neadekvatne plate, nezadovolјstvo radom komore ( komora obuhvata sve zdravstvene profile a ne samo medicinske sestre), neadekvatni predstavnici u Ministarstvu zdravlјa Mađarske ( imaju predstavnike ali nisu medicinske sestre). Ono gde prednjače u odnosu na nas jeste obrazovanje priznato i prepoznato u praksi, kao i razlika u platama između najnižeg i najvišeg kadra u pružanju zdravstvene nege.
Još jedno dragoceno iskustvo i poznanstvo koje ćemo negovati. Želјno očekujemo naše Mađarske kolege, kako u poseti bolnicama tako i na stručnim skupovima i simpozijumima.
Ovo studijsko putovanje omogućilo nam je i da uživamo u čarima Budimpešte. Evropska metropola, pre svega, umetnički dragulј, arhitektonska mešavina baroka, neoklasicizma i secesije. Budim i Pešta. Spojeni Dunavom su samo jedna reč i jedan grad – Budimpešta. Grad parkova i zelenila, prelepih mostova, jedinstvene arhitekture, brojnih spomenika…Brdo Gelert i Citadela, Budimska tvrđava i Kralјeva palata, Parlament i Opera Oktagon, Trg heroja sa spomenikom Milenijumu, Andraši bulevar i Vaci ulica…Čarde i zanosna muzika, vrhunska vina i nadaleko čuveni gastronomski specijaliteti učinili su da sa sobom ponesemo prelepe uspomene i sećanja .
Posetili smo i Sentandreju pitomi gradić na severu Mađarske. Gradić sa bogatom Srpskom istorijom. Pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića, 1690.godine, ovde je stiglo oko 8.000 Srba, koji su kao trgovci, zanatlije i lojalni građani dobili mnogobrojne privilegije od cara Leopolda Prvog i postali većinsko stanovništvo. Posle Prvog svetskog rata počelo je njihovo iselјavanje, pa ih danas ima nešto manje od stotinak. Od sedam crkava sa velelepnim zvonicima koje su bile srpske, sada su to samo četiri – Požarevačka, Blagoveštanska, Beogradska i Preobraženjska. Srpska ulica, kafana, poslastičarnica, spomenik Vuku Karadžiću,spomen kuća Jakovu Ignjatoviću i mnoga značajna zdanja svedoče kakva je i čija to bila varoš. Šetnja baroknom čaršijom podseća na putovanje u prošlost. Sve je ovde usporeno, natenane, na miru. Crveni krovovi, kapije od kovanog gvožđa, mnoštvo galerija, malenih zanatlijskih radnji, porodičnih vinarija, suvenirnica i mini gostionica – “razglednica” je Sentandreje.
„I kad u Sentandreji jednom nestane Srba, a jednom će ih nestati, onda će im obronak divnih planina biti grob, zvuk zvona njihovih hramova propratiće ih u večnost, a hramovi će ostati kao spomenici njihovog duha i života“ Jakov Ignjatović
Još jedno studijsko putovanje, uspešno organizovano i realizovano. Nova iskuskustva, poznanstva, prijatelјi. Želјno očekujemo Mađarske kolege da uzvratimo gostoprimstvo i nastavimo saradnju, a sve to u našem velelepnom Beogradu koji ćemo predstaviti u punom svetlu sa svim svojim čarima.
Do sledećeg studijskog putovanja
Vaše UMST KCS „ Sestrinstvo“